Pala moldavska vlada usred krize izazvane ratom u Ukrajini

Moldavska premijerka Natalija Gavrilica (Gavrilita) podnela je u petak, 10. februara, ostavku samo godinu i po dana od imenovanja, što je automatski izazvalo ostavku celog kabineta i gurnulo jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope u političku krizu dok rat besni u susednoj Ukrajini.

Gavrilica je rekla na konferenciji za novinare da je "došlo vreme" da objavi svoju ostavku. Ona je dodala da niko nije očekivao da će njena vlada, izabrana u leto 2021. "morati da upravlja sa toliko kriza izazavanih ruskom agresijom u Ukrajini".

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa energetskom, ekonomskom i bezbednosnom krizom izazvanom invazijom Rusije na Ukrajinu.

"Uprkos izazovima bez presedana, zemljom se upravljalo odgovorno, sa puno pažnje i predanog rada. Imamo stabilnost, mir i razvoj - tamo gde su drugi želeli rat i bankrot", saopštila je predsednica Maja Sandu na Fejsbuku, dodajući da prihvata premijerkinu ostavku.

Sandu je rekla da će obaviti konsultacije sa parlamentarnim frakcijama, "a nakon toga ću predložiti kandidata za mesto premijera Republike Moldavije".

Kada to učini, kandidat ima 14 dana da predloži parlamentu novu vladu.

Usred tekućeg rata u Ukrajini, Rusija je drastično smanjila isporuke gasa Evropi kao odgovor na sankcije Zapada zbog njene invazije, što je izazvalo energetsku krizu na početku zime.

Ovo je posebno uticalo na Moldaviju, zemlju kandidata za Evropsku uniju koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije i pretežno oslanja na Rusiju za isporuke gasa koje su smanjene.

Istovremeno, obustavljen je redovni uvoz električne energije, što je dovelo do nestašica struje. Takođe, mnogi građani ne mogu da plate račune zbog rastuće inflacije i troškova energije tokom zime, što je izazvalo proteste.

Gavrilita, bivša ministarka finansija, postala je premijerka u avgustu 2021. nakon što je njena proevropska Partija akcije i solidarnosti pobedila na vanrednim izborima u julu 2021. sa mandatom da suzbije korupciju.

Do njene ostavke je došlo istoga dana kada je zvanični Kišinjev optužio Rusiju da je njena raketa narušila vazdušni prostor Moldavije.

Moldavija, zemlja od oko 2,6 miliona stanovnika, još uvek ima oko 1.500 ruskih vojnika u svom otcepljenom regionu Pridnjestrovlje koji su zvanično ostali kao deo mirovnog kontingenta u vreme raspada Sovjetskog Saveza.

Izvor: Moldavska redakcija Radija Slobodna Evropa