Simbol državnosti Srbije pred izumiranjem
Može li državni simbol da bude pred izumiranjem? U Srbiji može.
Orlovi krstaši, koji se nalaze na srpskim nacionalnim obeležjima, već godinama unazad su na ivici opstanka i na teritoriji Srbije postoji svega pet parova.
Zbog toga su aktivisti iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenuli početkom februara kampanju za prikupljanje novca kako bi orlovi krstaši bili sačuvani.
"Spasimo pticu sa nacionalnog grba – 'Za naše krstaše!'", glasi parola kampanje, koja je usledila nakon šestogodišnjeg projekta koji je pokrivao troškove čuvanja ovih ptica.
Po rečima koordinatora kampanje Uroša Stojiljkovića, većina novca na sada već završenom projektu dolazila je iz Evropske unije.
"Država prepoznaje javno dobro, prirodno dobro, onda kad se njime treba podičiti, pohvaliti oporavkom populacije krstaša, pa je krstaš takođe, to mora da se kaže, bio i u nekim predizbornim političkim kampanjama", ističe Stojiljković za Radio Slobodna Evropa (RSE), naglašavajući da danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica skuplja novac za orlove krstaše.
"Nije država sasvim letargična, ali nedovoljno je, mogla bi mnogo više da uradi", kaže Stojiljković.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu navode aktivista.
Godinama ugroženi
Orlovi krstaši u Srbiji ugroženi su već godinama. Iako je reč o pticama grabljivicama sa rasponom krila od dva metra, u pitanju je osetljiva vrsta, pogotovo u periodu gnežđenja, koji traje od marta do avgusta.
"Znači od inkubacije, ležanja na jajima, do izletanja mladunaca – vrlo su osetljivi u tom periodu, na primer, na uznemiravanje", objašnjava Stojiljković.
Tako su 2022. godine orlovi krstaši napustili svoje gnezdo u Srbiji koje su odabrali, zbog pojačane aktivnosti ljudi, pojavljivanja vozila, i slično.
"Krstaši čak imaju i taktiku da naprave nekoliko gnezda, pa onda odaberu ono koje je najmirnije. Tako da tu već nastupa i drugi problem, a to je nedostatak povoljnog staništa", kaže Stojiljković.
Danas na teritoriji Srbije postoji pet parova i svi se nalaze u Banatu na istoku Vojvodine.
Orlovi krstaši svoja gnezda prave na jakim, usamljenim stablima, koja oko sebe imaju otvoreno stanište, a sve kako bi imali bolju preglednost u periodu gnežđenja.
"To je neko mozaično stanište, ali takvih staništa u Vojvodini više nema. Vojvodina je jedna poljoprivredna pustinja", ističe Stojiljković.
Kao jedan od glavnih problema kada je reč o nedostatku pogodnog staništa za orlove krstaše navodi slabu pošumljenost Vojvodine.
"Svega sedam procenata u odnosu na neki evropski prosek od 39", ističe on.
To sa sobom povlači i nedostatak odgovarajućih stabala određene starosti, koja bi mogla da podnesu gnezdo orlova krstaša, koje može da bude širine i do metar.
Drugi problem je ugroženost tekunica – osnovnog plena orlova krstaša.
"Mi smo prethodnih godina radili istovremeno i na spašavanju tekunica i na spašavanju krstaša, jer prosto ako nema pogodnih staništa, nema ni pogodnog izvora hrane, i tu je čitav lanac ishrane ugrožen", objašnjava Stojiljković.
Orlovi krstaši se najviše zadržavaju u zaštićenim područjima, kojih u Srbiji nema dovoljno, naglašava Stojiljković.
Dva gnezda krstaša nalaze se u zaštićenom području, jedno u blizini, a dva van takvog područja.
Međutim, Uroš Stojiljković podvlači da ove ptice najviše ugrožavaju uznemiravanje, ali i ubijanje i trovanje.
Trovanje ptica grabljivica nije retko, jer se one nalaze na kraju lanca ishrane, objašnjava on.
"Najčešće trovanje nije usmereno direktno ka njima – mada ima i tih slučajeva – već su one žrtve, jer se hrane sitnijim pticama, glodarima i tako dalje, ali u toku zime i lešinare. Tako da oni pojedu zatrovane šakale, lisice", navodi Stojiljković.
Slučajeva namernog trovanja ima, jer, kako kaže Uroš Stojiljković, ljudi mešaju sve ptice grabljivice, te nisu svesni da na kraju stradaju orlovi krstaši.
Primer trovanja olovom desio se krajem 2020. godine. Tada je mađarska partnerska organizacija Društva za zaštitu i proučavanje ptica pozajmila specijalno obučene pse za pronalaženje otrova.
"Kad se desi neki slučaj trovanja, to prvo čitav pomor bude u prirodi, i onda su nam potrebni ti njihovi psi koje su nam oni pozajmljivali, da bismo u potpunosti pretražili neki teren i otkrili konačan broj stradalih životinja", objašnjava Stojiljković.
Kada je reč o reakcijama države u slučajevima trovanja orlova krstaša, Uroš Stojiljković naglašava da nijedan slučaj nije rešen.
Pored trovanja, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica suočavalo se i sa prirodnim problemima.
Tako se 2017. u toku letnje oluje srušilo stablo na kome se nalazilo gnezdo u kome je bio tada jedini par orlova krstaša sa svojim mladuncima.
"To je zapravo pokazatelj zašto je važno da se gnezdo čuva. Da tada nije bilo čuvara, tu bi možda stradali orlovi krstaši i tu bi bio kraj uopšte gnezdeće populacije orlova krstaša u Srbiji", ističe Stojiljković.
Umesto stabla na kome je bilo gnezdo, postavljena je osmatračnica sa metalnom platformom, na kojoj je napravljeno veštačko gnezdo.
Kako bi orlovi mogli da se posmatraju , volonteri su postavili kameru, i preko nje naredne dve nedelje proveravali mladunce – da li će opstati, jesu li im roditelji u gnezdu i da li će izleteti.
Dve nedelje kasnije mladunci su izleteli iz gnezda.
Kako Stojiljković objašnjava, orlovi krstaši nakon pet do šest godina postaju polno zreli, a do tada lutaju.
"Oni zapravo odlaze odavde sa teritorije svojih roditelja. Mladunci koji su se izlegli kod nas, njih smo obeležili kao Radenko i Ivanka. Ivanka je poslednji put kad sam proveravao bila negde u Mađarskoj, a Radenko je nešto bio povređen, pa luta tu po Srbiji, ali u suštini oni napuštaju ovaj teren i odlaze u okolne zemlje", objašnjava on.
Isto tako mladunci iz regiona dolaze u Srbiju, a volonteri su prethodnih godina postavljali platforme na pogodnim lokacijama, kako bi im pomogli i naveli ih da prihvate jedno od gnezda.
Kako bi nastavili svoje angažovanje i čuvanje pet parova koji postoje na teritoriji Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prikuplja novac preko sajta donacije.rs.
Uroš Stojiljković ističe da je najvažniji period obilaženja gnezda upravo period inkubacije koji sledi već krajem marta.
Pored neophodnih troškova za prevoz do gnezda, hranu i smeštaj volontera, Stojiljković objašnjava da je plan Društva za zaštitu i proučavanje ptica da kupi dva satelitska odašiljača, kojima bi obeležili mlade krstaše kako bi ih pratili.
"Dešavalo se upravo u tom periodu kada su najosetljiviji da uz pomoć odašiljača vidimo da se zadržavaju dugo na nekom mestu. Onda znamo da nešto nije u redu i odemo da proverimo šta se dešava", objašnjava on.
Orao krstaš i grb Srbije
Kako stoji na sajtu Vlade Srbije, sadašnji grb utvrđen je Zakonom o grbu Kraljevine Srbije 16. juna 1882. godine.
Simbol dvoglavog orla preuzet je iz Vizantije, a tumači se da jedna glava predstavlja usmerenost ka nebeskom, a da je druga okrenuta ka zemaljskom carstvu.
Orao krstaš je ime dobio, kaže Uroš Stojiljković, zbog stabla na kojem je pravio gnezda.
"Za vreme seoskih litija, seoskih slava, meštani zajedno sa sveštenikom obilaze atare sela, dođu do tog drveta, i svake godine se u to drvo iznova urezuje krst. Onda su ljudi prosto povezali tu pticu koja se često gnezdi na tim usamljenim stablima sa krstom na njemu", objašnjava Stojiljković.
On ističe da njegovo ime pokazuje koliko je orao krstaš bio rasprostranjen širom Srbije.
"Sada većina nas tu pticu nije ni videla i nema prilike ni da je vidi, nažalost", zaključuje on.
Orao se zvanično pominje u Zakonu o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Srbije.
Tako, u zavisnosti da li je grb veliki ili mali, zakon propisuje dvoglavog srebrnog orala, zlatno oružanog i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kojem je srebrni krst.