Koji je Putinov sledeći korak?

Piše: Steve Gutterman

Ruski predsednik Vladimir Putin obratiće se naciji u utorak, 21. februara, nakon što je otkazao redovnu godišnu konferenciju za novinare i govor u Parlamentu u decembru 2022. To je prvi put da je odložio obraćanje javnosti u više od jedne decenije.

Institut za proučavanje rata (ISW) je tada naveo nedostatak pozitivnog dnevnog reda kao jedan od razloga za otkazivanje obraćanja.

Istovremeno, Vošington post je tada pisao da je to samo još jedan znak da nema dalji plan za Ukrajinu.

Putin je poznat po ponavljanju poznatih i često lažnih narativa, tako da se procenjuje da možda neće reći ništa značajno u obraćanju naciji 21. februara, bez obzira na žestoke borbe u Ukrajini.

Doduše, govor ruskog predsednika naciji može izgledati kao velika stvar: dolazi tri dana uoči godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, a dan nakon iznenadne posete američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) Kijevu.

Ruski ustav zahteva od predsednika da se obraća parlamentu svake godine, a Putin to nije uradio od aprila 2021. Dva veća ruskog parlamenta treba da održe sledećeg dana ono što je najavljeno kao neplanirane sednice, a zatim će biti organizovan masovni miting i koncert u Moskvi – što pokazuje da se nešto možda sprema.

U govorima, primedbama i pismima i pre i posle početka invazije velikih razmera, Putin je ponavljao poznate i često lažne narative o Ukrajini i drugim pitanjima, obrušavajući se na Vašington i Zapad u celini.

Dakle, bez naznaka kraja njegovog rata protiv Ukrajine na vidiku, i nastavka suzbijanja svih oblika političkog neslaganja u Rusiji, Putinov govor možda neće doneti mnogo novog sadržaja.

Međutim, evo nekih stvari na koje treba obratiti pažnju.

Eskalacija

Nakon što je prošle godine pretrpela neuspehe i izgubila delove ukrajinske teritorije koju su njene snage okupirale, Rusija je u jeku nove ofanzive na istoku Ukrajine, uglavnom u Donbasu -- regionima Donjecka i Luganska, gde je pojačala napade krajem januara.

Vojni analitičari kažu da ruska kampanja ne teče po planu, jer trpi velike gubitke sporo napredujući. Ukrajina i dalje drži grad Bahmut uprkos nemilosrdnim napadima, a veliki broj žrtava u bici za grad Vuhledar naglašava probleme sa kojima se suočava ruska vojska.

Bilo je i nagoveštaja da bi Rusija mogla pokrenuti novu ofanzivu većeg obima u narednim mesecima, slanjem više trupa u Ukrajinu u pokušaju da ostvari velike uspehe uprkos ranijim neuspesima – uključujući da zauzme Kijev u prvim nedeljama invazije – i problemi sa ljudstvom, moralom i organizacijom.

A Putin možda želi da ubedljivo uzvrati Bajdenu, čija je iznenadna poseta Kijevu bila demonstracija podrške Ukrajini i ukor ruskom predsedniku.

"Kada je Putin pokrenuo invaziju pre skoro godinu dana, mislio je da je Ukrajina slaba i da je Zapad podeljen. Mislio je da može da nas nadjača, ali je grdno pogrešio," rekao je Bajden tokom posete 20. februara Kijevu izostavljajući Putinovo ime i titulu.

Nadjačati Zapad je upravo ono čemu se, po mišljenju mnogih analitičara, Putin još uvek nada. On računa, kažu, na to da će oslabiti jedinstvo Zapada, te isporuke oružja i druge vrste podrške Ukrajini, što će Rusiji omogućiti da pre ili kasnije stekne prednost.

Povlačenje ili "crvene linije"?

Malo je verovatno da će Putin signalizirati bilo kakvo povlačenje, a kamoli da govori direktno o ustupcima. Kao prvo, najveći neuspesi na bojnom polju do sada su se desili prošle godine, a razgovori o tome da će ruske snage biti potisnute mnogo dalje u bliskoj budućnosti trenutno su utihnuli.

Pored toga, ako se Rusija nada da će nadjačati Ukrajinu i Zapad, mora da nastavi da forsira vojnu kampanju mesecima ili čak godinama, a Putin nije pokazao posebnu zabrinutost zbog broja žrtava koje su njegove snage pretrpele.

Govoreći 18. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken rekao je da su stručnjaci izračunali da je oko 200.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno.

U međuvremenu, Kijev obećava da će u potpunosti povratiti zauzetu teritoriju, uključujući poluostrvo Krim, koje je Rusija okupirala 2014. tvrdeći da njoj pripada.

Ali, čak i da želi da traži sporazum koji uključuje ustupanje bilo koje teritorije koju je Rusija zauzela ili obeća da neće nastaviti kampanju u cilju daljeg osvajanja, Putin bi se suočio sa preprekom koju je sam stvorio: u septembru je formalno potvrdio da su ukrajinski regioni Donjeck, Lugansk, Zaporožja i Herson – od toga nijedan ruske snage ne kontrolišu u potpunosti – deo Rusije.

Dakle, kao što su to učinile ruske snage kada su se povukle iz grada Hersona u novembru, napuštanjem tih regiona bi prekršilo ustav.

Stoga je umesto povlačenja verovatniji novi ultimatum Kijevu i Zapadu, pokušaj da se povuku nove "crvene linije" ili pretnja konkretnim posledicama za prelazak postojećih.

Invaziji u februaru 2022. prethodili su neobični zahtevi koji bi Ukrajini oduzeli njen suverenitet i poništili neke od rezultata kolapsa komunizma i Sovjetskog Saveza pre više od 30 godina.

S obzirom na neuspehe koje je Rusija pretrpela od početka invazije i obećanja Bajdena i drugih zapadnih lidera da će podržati Kijev "koliko god bude potrebno", Putin se može naći u teškoćama da pronađe ubedljiv način da nastavi taj pritisak.

Zveckanje nuklearnim oružjem

Putin i drugi ruski zvaničnici, posebno bivši predsednik Dmitrij Medvedev, izneli su skoro otvorene pretnje o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja povodom rata u Ukrajini.

Ove pretnje su formulisane na način osmišljen da se mogu poreći i tako primoraju Zapad da nagađa o namerama Moskve.

Ali, dok su američki zvaničnici rekli da ne vide znakove koji bi ukazivali na pripreme za upotrebu nuklearnog oružja, a analitičari ističu da bi svaka takva upotreba bila izuzetno rizična za Rusiju, malo ko na Zapadu u potpunosti isključuje tu mogućnost.

Ukratko, pazite na bilo kakvu formulaciju u vezi sa ovim rezultatom, posebno na frazu koja se čini da ima za cilj slabljenje zapadne odlučnosti - ali čuvajte se opaski koje samo "mute" vodu.

Proširivanje ciljeva Rusije?

Planovi za veliki miting i vanredne sednice parlamenta dan posle Putinovog obraćanja mogli bi da sugerišu neki novi korak koji bi Putin najavio, pretočio u zakonodavstvo i proslavio u koreografskoj predstavi podrške javnosti, slično načinu na koji je formalizovano zauzimanje Krima – prema viđenju Moskve - 2014.

Državni mediji navode da će parlament usvojiti zakone koji se odnose na četiri ukrajinska regiona za koja Rusija od septembra tvrdi da su njen deo, tako da je moguće da bi Putinov govor mogao da uključi novi stav ili zahtev u vezi sa tim regionima.

Ruski zvaničnici su više puta tvrdili da Kijev i Zapad moraju da prihvate da su ti regioni i Krim sada deo Rusije – nešto što su obećali da nikada neće učiniti.

Ali bilo je i spekulacija da bi fanfare mogle sugerisati da će Rusija iskoristiti priliku da približi Belorusiju Rusiji ili je uvede u rat – ili da osmisli promenu statusa Južne Osetije i Abhazije, separatističkih regiona Gruzije koje je okupirala Rusija, a potom priznala kao nezavisne države, ali nije pokušala da ih pripoji.

Očekuje se da će u publici biti de facto lideri Abhazije i Južne Osetije.

Dok Putin koristi svoj govor o stanju nacije i druge određene događaje da pošalje signale svetu i Zapadu, on takođe – naravno – razgovara sa Rusima, nastojeći da učvrsti podršku i pozove na jedinstvo.

Putin je "pod smešnim izgovorima pokrenuo nepravedan, agresivan rat protiv Ukrajine. On očajnički pokušava da ovom ratu da status 'narodnog' rata, pokušavajući da sve građane Rusije učini svojim saučesnicima", napisao je na Tviteru zatvoreni lider opozicije Aleksej Navaljni.

U obraćanju 21. februara, Putin će verovatno govoriti o ruskoj ekonomiji, pokazujući je kao otpornu na sankcije Zapada, te potencirati narativ da Rusija ne vodi agresorski rat u cilju potčinjavanja Ukrajine, već neophodan odbrambeni rat od Sjedinjenih Država i NATO-a, za koje je neosnovano tvrdio da koriste Kijev kao batinu za pokoravanje, pa čak i uništavanje Rusije.

Da li će 'specijalna operacija' prerasti u rat?

Između ostalog, domaća publika će verovatno slušati nagoveštaje da li će Putin objaviti da je ono što je Kremlj do sada nazivao "specijalna vojna operacija" sada zvanično rat – i da li planira novu veliku mobilizaciju nakon prethodne u septembru sa oko 300.000 angažovanih vojnika, što je dovelo do egzodusa Rusa iz zemlje od 24. februara 2022.

Blinken je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da je "više od milion Rusa napustilo svoju zemlju jer ne žele da budu deo ovog rata i pravca kojim zemlja ide".

Kao i u slučaju dosadašnjih Putinovih nastupa, biće praćen zbog izjava ili signala o njegovim političkim planovima – i političkoj budućnosti Rusije.

Obraćanje dolazi oko 13 meseci pre predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024, nakon što su usvojeni ustavni amandmani koji omogućavaju Putinu da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata.