Korak koji Srbiju udaljava od EU - opozicija o 'utočištu' za proterane ruske diplomate

Ćutanje zvaničnika u Srbiji jedina je dosadašnja reakcija nakon otkrića da se u Srbiji nalaze ruske diplomate, proterane iz Evropske unije(EU) i povezane sa obaveštajnim službama.

Sa druge strane, deo opozicionih stranaka ocenjuje da je reputacija Srbije narušena, te da je zvaničan Beograd korak dalje od članstva u EU.

Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio je 13. marta istraživanje u kojem se navodi da je najmanje trojica ruskih diplomata koji su trenutno u diplomatskoj misiji u Srbiji prethodno proterano ili stavljeno na crnu listu u zemljama EU.

Dvojica njih povezano je sa ruskim obaveštajnim službama.

RSE je kontaktirao 14. marta i predstavnike vladajućih stranaka, Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Odgovor nije stigao da objavljivanja teksta.

Demokrate traže usklađivanje politike sa EU

Poslanica opozicione Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije Dragana Rakić ocenila je u izjavi za RSE da je "neuvođenje sankcija Rusiji kao i najnovije pružanje utočišta ruskim špijunima ozbiljno narušilo međunarodnu reputaciju Srbije".

"Ovakva populistička politika koju vodi (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić po njegovom ličnom priznanju već nanosi štetu Srbiji. Vučić još uvek nije uveo sankcije Rusiji iz samo jednog razloga - jer bi to izazvalo pad njegovog rejtinga", navodi Rakić.

Srbija je retka evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji, uprkos zvaničnim pozivima sa zapada i činjenici da je kandidat za članstvo u EU.

Zvaničan Beograd održava tradicionalno bliske odnose sa Rusijom, koja Srbiji pruža podršku u blokiranju bivše pokrajine Kosova u članstvu u međunarodnim institucijama.

Srbija je takođe zavisna od ruskog gasa.

Poslednje objavljeno istraživanje organizacije BIRODI iz februara pokazuje i da 71,8 odsto populacije smatra da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji.

Dragana Rakić je poručila i da je u interesu građana Srbije da Srbija uskladi svoju spoljnu i unutrašnju politiku sa EU.

Nasuprot većinski proruskom raspoloženju, podaci su da je Evropska unija i dalje lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija u prvih šest meseci 2022.

"Udaljavanje od članstva u EU"

Robert Kozma, poslanik u Skupštini Srbije iz opozicionog pokreta "Ne davimo Beograd" rekao je u pisanom odgovoru za RSE 14. marta da "sa pružanjem utočišta diplomatama koji su povezani sa obaveštajno-bezbednosnim režimom, mi smo još jedan ogroman korak dalje od članstva u EU, ali nažalost i od demokratskog režima".

"Rascepljena spoljna politika u kojoj se ne znaju prioriteti jeste jedno od glavnih obeležja vladajućeg režima Srpske napredne stranke. Time pokazuju da njima nije spoljno-politički cilj članstvo u Evropskoj uniji, nego se rukovode isključivo željom opstanka na vlasti uz zloupotrebu javnih resursa i kontrolom medija", navodi Kozma.

On dodaje i da poslednji izveštaj EU pokazuje da je Srbija sve dalje od članstva u EU, delom zbog toga što nije uvela restriktivne mere prema Putinovom režimu.

U najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta (EP) iz januara 2023. o Srbiji izražava se žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. U ovom izveštaju Srbija se podseća da kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mora da se pridržava principa i politike EU.

Kostreš: "Reći da ti ljudi nisu dobrodošli"

Predsednik regionalne stranke Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš rekao je da istraživanje RSE pokazuje "koliko je Srbija daleko od Evrope".

"Moram da priznam da sam veoma tužan jer je Srbija spremna da prihvati ovakve ljude (proterane ruske diplomate iz EU, prim. aut.) i da im pruži gostoprimstvo. Da li ne postoji politička volja ili Srbija nema ni snage ni hrabrosti da to uradi, ne znam, ali u svakom slučaju trebalo bi da kažemo jasno i precizno da ti ljudi nisu dobrodošli u Srbiji", rekao je Kostreš za RSE.

Kostreš navodi i da je Srbija od posebnog interesa za Rusiju i da "instaliranjem ruskih obaveštajaca u Srbiji" Rusija pokušava da, kako je naveo, pojača pritisak na rukovodstvo Srbije da ne prihvati evropski plan za Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sastaju se 18. marta na Ohridu, nakon što su se dvojica lidera krajem februara usaglasila o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa.

Iskorak u više od decenijski zategnutim odnosima Srbije i Kosova testira Vučića i na unutrašnjem planu zbog narastajuće desnice koja se protivi svakom dijalogu sa vlastima Kosova.

"Diplomate neretko povezane sa obaveštajnim službama"

Predstavnik jedne takve parlamentarne stranke, Miloš Jovanović, iz opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS), kaže za RSE da ne vidi problem u tome što su proterane ruske diplomate iz EU u Srbiji.

"Srbija nije članica Evropske unije. Vojno smo neutralna zemlja i imamo uslovno rečeno neutralan stav prema ratu u Ukrajini. Ne vidim tu ništa sporno, a još manje skandalozno", kaže on dodajući da je njegova partija protiv ulaska Srbije u EU.

Jovanović dodaje da je "neretko slučaj" da su diplomate povezane sa obaveštajnom službom te zemlje.

"Imate u ambasadama svih država sveta ljude koji direktno rade za svoje obaveštajne službe, ne vidim zašto bi to bilo problematično kada je reč o Rusima", rekao je Jovanović.

Šta je RSE objavio?

U istraživanju RSE navodi se da su stotine ruskih diplomata proterani iz zemalja članica Evropske unije ili stavljeni na "crnu listu" u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine. Nekoliko država kao razlog za proterivanje navelo je navodnu špijunažu.

Najmanje trojica tih diplomata su sada akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama.

Najmanje jedan proterani ruski diplomata u Beogradu povezan je sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade usmerene na američki energetski sektor, dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove.

Rusija je, prema istraživanju RSE, pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU prošle godine. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije sada se nalazi 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine.

RSE je kontaktirao i ambasadu Rusije i ministarstvo spoljnih poslova te zemlje u vezi sa istraživanjem, ali odgovori nisu stigli.