Za ishod izbora na Kosovu Beogradu kriv Zapad
Laži, obmane i prevare – predsednik Srbije Aleksandar Vučić stavlja na teret zapadnih zemalja nakon što su na severu Kosova održani lokalni izbori.
U osudama i kritikama pridružili su se i premijerka Srbije Ana Brnabić i direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković.
Optužuju Evropsku uniju (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) da su uprkos protivljenju srpske zajednice na Kosovu podržali izbore, za koje Beograd tvrdi da su "antidemokratski i nelegitimni".
Vanredni lokalni izbori su 23. aprila održani u četiri opštine sa srpskom većinom.
Međutim, Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda, nije učestvovala na izborima i pozvala je Srbe na bojkot procesa.
Obrazloženje je da nisu ispunjeni njihovi uslovi za povratak u kosovske institucije koje su napustili u jesen 2022 – formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i povlačenje specijalnih jedinica Kosova iz opština na severu.
Kao rezultat tog bojkota, izlaznost na izborima nije bila veća od četiri odsto.
Sa Zapada je ocenjeno da su izbori održani u skladu sa pravnim okvirom Kosova, te izraženo žaljenje što nisu sve stranke i zajednice na njima učestvovale.
Na poruke koje su im upućene iz Beograda – međunarodna reakcija uglavnom je izostala.
Iz Evropske unije je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno da oni "ne komentarišu sve primedbe koje iznose različiti zvaničnici trećih zemalja".
"Sva pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije razmatraju se na odgovarajućoj platformi, a to je dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU. Radujemo se sledećem sastanku na visokom nivou 2. maja u Briselu, gde će učestvovati predsednik Vučić́ i premijer Kurti", poručeno je u saopštenju EU.
Iz ambasade SAD-a, nije odgovoreno na pitanje RSE da prokomentarišu kritike srpskih zvaničnika.
OEBS: U Centralnoj izbornoj komisiji Kosova i član Srpske liste
Premijerka i direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo imali su primedbe na račun Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) zbog toga što je "dopustila da se izbori održavaju u kontejnerima koje je obezbeđivala kosovska policija".
U odgovoru za RSE poručeno je da OEBS "nikada nije posmatrao izbore na Kosovu i nije imao ulogu u omogućavanju kosovskih izbora od 2020".
"Od novembra 2020. Centralna izborna komisija (CIK) vodi izbore bez operativne podrške Misije OEBS-a na Kosovu i pokazala je da ima tehničke mogućnosti za to", rečeno je iz te organizacije.
Iako je pozvala na bojkot izbora Srpska lista je, prema informacijama OEBS-a, uzela učešće u njihovoj organizaciji.
"Odluke CIK-a u vezi sa ovim izborima donete su uz učešće svih predstavnika političkih partija, uključujući i člana kojeg je predložila Srpska lista", rečeno je iz te organizacije.
Podsećaju i da se uoči izbora šef Misije OEBS-a na Kosovu, ambasador Majkl Devenport obratio srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, kao i direktoru Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petru Petkoviću.
"Na tim sastancima, niti u bilo kom trenutku pre toga, od Misije nije traženo da preuzme bilo kakvu ulogu na ovim izborima. Takođe je naglašen značaj statusne neutralnosti Misije, a i Dačić i Petković su izrazili podršku aktivnostima Misije u pružanju pomoći zajednici kosovskih Srba", rečeno je za RSE iz te organizacije.
Zašto EU i SAD ne odgovaraju na kritike?
Politikolog iz nevladine organizacije "Novi treći put", Dimitrije Milić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio da zapadni zvaničnici "znaju da prave razliku između onog što je retorika za domaće biračko telo i konkretnih poteza koji se u realnosti sprovode".
"Verujem da su te poruke koje su se čule iz Beograda prvenstveno usmerene na domaće biračko telo koje je prema anketama sve više antizapadno orijentisano i koje smatra, ako pogledate rezultate istraživanja, zapadne države licemernim", kazao je Milić.
Pod okriljem Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, Srbija i Kosovo su u postigli usmeni dogovor o normalizaciji odnosa, u martu u Ohridu.
Pregovori koji treba da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom za obe strane, vode se od 2011. godine.
Milić smatra da je za zapadne države prioritet rešavanja odnosa sa Kosovom, te da se "više se vrednuju neki konkretni koraci, nego neke političke poruke upućene biračkom telu".
"S jedne strane, Srbija sprovodi spoljnu politiku kroz ono što je realno, a to je neki vid normalizacije odnosa sa Kosovom koji ide postepeno, dok sa druge strane retorika na neki način te korake anestezira kroz forme koje su bliže prosečnom građaninu i njegovom sentimentima", kazao je Milić.
Milić smatra da su Zapadne zemlje "svesne da da bi se desio napredak u odnosima sa Kosovom, potrebno je da u Srbiji postoji vlast koja ima dovoljno političkog kapitala da ga troši na to vrlo nepopularno pitanje".
"Ako će ta vlast da generiše svoj politički kapital kroz antizapadnu retoriku, a da se zapadni interesi sprovedu sa tim političkim kapitalom, onda je najmanji problem da li će neko napadati njihovu doslednost. Dakle, ukoliko se zapadni interesi sprovode u praksi, onda je domaća retorika namenjena biračkom telu gotovo trivijalna", ocenio je on.
Kakav sentiment prema Zapadu imaju Vučićevi birači?
Politikolog Dimitrije Milić objašnjava da je rešavanje spora sa Kosovom uz posredstvo zapadnih sila nepopularno u većem delu srpske javnosti. Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, koju priznaje većina zapadnih država.
"Suštinski je retorika uključujući predsednika, dobrim delom usklađena u odnosu na sentimente biračkog tela. Verujem da je to delom vid generisanja podrške kroz retoriku protiv zapadnih država", dodao je on.
Istakao je i da je dominantna sintagma koja važi u većinskom javnom mnjenju u Srbiji jeste da je Zapad "licemeran".
"Tako da, definisanje Zapada kao licemernog, čak i bez konkretnih primera je nešto što će imati težinu kod domaćeg biračkog tela kao nešto što je istinito", rekao je Milić.
Dokle se stiglo u pregovorima Kosova i Srbije?
Naredna runda dijaloga Kosova i Prištine trebalo bi da se održi 2. maja u Briselu.
Tema tog sastanka trebalo bi, kako je najavljeno, da bude formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Jedna od tačaka dogovora iz Ohrida, je i obaveza Kosova da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.
Iako se eksplicitno ne pominje, to se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
Beograd insistira na Zajednici sa širokim ovlašćenjima, vlasti Kosova smatraju da bi ona bila štetna za funkcionalnost države.
Zvaničnici Srbije postavili su formiranje Zajednice zajednice opština sa srpskom većinom kao preduslov za dalji napredak dijaloga sa Kosovom.
Sporazum iz Ohrida ne predviđa uzajamno priznanje Srbije i Kosova.
Međutim, garantuje jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Obavezuje Srbiju da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
Mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju se u dokumentu.