'Moramo da pokažemo šta osećamo': Kako nastavnici u Srbiji gledaju na povratak u škole?
"Mislim da na prvom mestu mi kao nastavnici treba da budemo odgovorni i odrasli ljudi, da učenicima pokažemo kroz razgovore kako se osećamo".
Ovako Nikola Ćebić, profesor srednje Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" u Pančevu, gleda na povratak u školu, nakon tragičnog događaja kada je maloletni učenik osnovne škole u Beogradu ubio devetoro ljudi i teško ranio sedam osoba.
Neophodno je da profesori i nastavnici razgovaraju sa učenicima o tragediji koja se dogodila 3. maja, smatra Ćebić.
"Jednostavno da vide koliko je to neprihvatljivo, koliko smo mi iskliznuli iz nekog domena normalnog društva", kaže Ćebić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je upravo to i uradio 5. maja, kada je u njegovoj školi održan javni čas, iako su članovi sindikata obustavili rad.
"Svi smo se okupili na jednom mestu simbolično, pored statue koje se zove Dete i lane, koja sve nas koji smo odrasli u Pančevu podseća na detinjstvo. Tu smo upalili sveće i proveli neko vreme sa učenicima", kaže on.
Slično je bilo i u Rumi, gradu u Vojvodini, kaže za RSE Nada Vasić, profesorka engleskog jezika u Tehničkoj školi "Milenko Brzak-Uča".
"Moje kolege i ja smo protest obavili tako što nismo držali nastavu, ali smo bili sa đacima u učionici i pričali smo upravo o svemu ovome što se desilo", objašnjava Vasić.
Kako kaže, učenici su bili uplašeni i u šoku. Međutim, slična osećanja imali su i profesori.
"Đaci nisu znali kako da reaguju, šta da kažu, šta da misle, i gledaju na nas profesore kao na osobe koje bi trebalo njima da pomognu, koji bi trebalo da im budu neko na koga će se oni ugledati. A ja ne znam šta da im kažem, kako da im pomognem", ističe ona.
Vasić i Ćebić su 8. maja bili učesnici protesta "Zaustavite nasilje", koji je organizovao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije.
Na ovom protestu su izneseni zahtevi da se izmenama odgovarajućih propisa omogući suspenzija učenika s nastave, da se definišu nova krivična dela u vezi s nasiljem u školi i da se ukinu anonimne prijave protiv nastavnika.
Kako je na protestu istakao potpredsednik Sindikata Nikola Ćurčin, gradacija nasilja u školama traje dugo, ali je ove godine dostigla nove i strašnije modele.
Zato su zaposleni u prosveti, koji su članovi više sindikata, obustavili rad u školama u četvrtak i petak širom Srbije.
"Nekima je bilo važno da se tuga i zabrinutost nikako ne pokazuju javno na ulici i trgu... Nema većeg straha za bilo kog nastavnika od toga da se nešto loše desi učenicima kojima predaje. I zato moram da pitam: pa zar ni tuga ne može da se pokaže? Pustite nas bar to", rekao je Ćurčin na protestu.
Kako je naglasio, bez promene u zakonodavstvu ne može se očekivati od prosvetnih radnika da garantuju bezbednost u školama.
"Mi preuzimamo odgovornost za bezbednost učenika u školama, ali realno nemamo mehanizme da u ovim okolnostima to zaista i radimo. Svakog dana se dešavaju sitna nasilja koja prerastaju u krupna", istakao je on.
'Psiholozi i pedagozi, a ne policija'
Profesorka Nada Vasić u razgovoru za RSE ističe da bi u školama trebalo imati više psihologa i pedagoga, koji će svakodnevno raditi sa decom.
"Pa da ta deca imaju slobodu da kad god osete neku potrebu mogu da dođu i da znaju da će biti primljeni, da će moći da razgovaraju sa njima", kaže ona.
Sa ovim se slaže i Ivana Bogdanović Tomović, učiteljica u Osnovnoj školi "Žarko Zrenjanin" u Kačarevu, selu udaljenom oko 30 kilometara od Beograda.
"Mi smo sada dobili policajce, a mislim da je trebalo da dobijemo psihologe", kaže ona.
Kako dodaje, nove mere koje je uvela Vlada Srbije ne sprečavaju uzroke nasilja, već samo posledice.
"Ja smatram da deca treba da imaju psihološke radionice jednom nedeljno u svakom odeljenju, i da taj profesor registruje probleme, jer problemi mogu da ne postoje u septembru, a da se pojave u aprilu", kaže ona u razgovoru za RSE.
Dodaje da razlozi za probleme kod učenika mogu biti različiti, ali da bi psiholog u okviru radionica mogao da ih primeti.
Nadležni u Srbiji odlučili su da širom zemlje, ispred škola, angažuju dodatne policajce.
Ivana Bogdanović Tomović smatra da više policajaca neće doprineti boljoj bezbednosti u školama.
"Mislim da čak i u ovoj nesretnoj školi "Vladislav Ribnikar" policajac ne bi pucao na to dete i ne bi sprečio sve to, nego bi to dete ubilo i policajca – ne zato što je on nesposoban, nego zato što je prosto naučen da u dete ne treba da puca", objašnjava ona.
I Nikola Ćebić smatra da bi trebalo doneti drugačije mere.
"Sve to što se predviđa su neke mere koje nas uvode u neku policijsku državu, policijsko društvo, a škola ne treba da bude to – naprotiv", kaže on.
Povratak u Osnovnu školu 'Vladislav Ribnikar'
Kada je reč o samom povratku u škole, Nada Vasić ističe da ne može ni da zamisli kako će biti deci koja bi trebalo da se vrate u zgradu škole "Vladislav Ribnikar".
"Kako će ta deca da sede na časovima i da se koncentrišu na gradivo, na učenje, na nastavu, kako će ta deca da rade kući domaći, ja verujte mi da ne znam", ističe ona.
Iako radi kao profesorka punih 19 godina, kaže da nije sigurna da li bi svoje dete pustila da se vrati u tu školu.
Ministarstvo prosvete je 8. maja izdalo saopštenje povodom Plana intervencije u krizi za ovu školu.
Kako je istaknuto, neće se insistirati na povratku dece u školu, ukoliko ona za to nisu spremna, ali će ova ustanova od 10. maja biti otvorena za svoje učenike.
"To ne znači da od tog dana počinje i nastava, već su rad i razgovori sa stručnjacima koji se organizuju u službi psihološke podrške učenicima, njihovim roditeljima i zaposlenima. Nastava će se uvoditi postepeno, u dogovoru sa roditeljima i stručnjacima", navodi se u saopštenju.
Kako piše, većina roditelja ove škole smatra da je potreban povratak dece u školu, uz različite predloge o načinu organizacije nastave i školskog života.