Kakav je stav Kine o restrukturiranju duga siromašnih zemalja?

Kineski premijer Li Kiang i desetine svetskih lidera sastali su se u Parizu 22. i 23. juna da bi razgovarali kako da pomognu zemljama sa nižim prihodima da izađu na kraj sa svojim dugovima i tako oslobode sredstva za borbu protiv klimatskih promena.

Kao najveći svetski bilateralni kreditor, Kina je glavni sagovornik u razgovorima kako otpisati dug Zambiji, Čadu, Etiopiji i Gani kroz Zajednički okvir Grupe 20, odnosno pronaći okvir za restrukturiranje državnih dugova.

Šta je Zajednički okvir?

Zajednički okvir je uspostavila Grupa 20 krajem 2020. godine, tokom pandemije korona virusa, da bi se ubrzao i pojednostavio proces podizanja zaduženih zemalja na noge.

Cilj je bio da se okupe veliki kreditori poput Kine i tradicionalne grupe razvijenih država kreditora, poznate kao Pariski klub, kako bi pregovarali sa neplatišama kako da se restruktuiraju njihovi dugovi.

Skoro tri godine kasnije, okvir nije doveo do bilo kakvog otpisa dugova, delom zbog neslaganja između bogatih zemalja i Kine, koja je tokom protekle decenije postala vodeći svetski kreditor.

Kakva je pozicija zvaničnog Pekinga?

Kina želi da međunarodne organizacije kao multilateralni zajmodavci, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke otpišu neke od dugova, čemu se te institucije i mnoge razvijene zemlje, posebno Sjedinjene Države, odupiru.

Vlade SAD i Evropske unije smatraju da bi prihvatanje zahteva Pekinga zapravo značilo spasavanje Kine.

Primer za to je Zambija, koja duguje šest milijardi dolara Kini i nije izmirila obaveze skoro tri godine.

Ova južnoafrička zemlja nije bila u mogućnosti da obezbedi dalje kredite od MMF-a jer Peking insistira da multilateralni kreditori, koji uglavnom ne prihvataju umanjenje duga, treba da pripomognu.

Zajednički okvir zahteva od zemalja dužnika da na prvom mestu obezbede garancije za restrukturiranje od svih bilateralnih zajmodavaca, a zatim od komercijalnih i multilateralnih - čemu se Peking protivi.

Kina nastavlja da pregovara sa državama dužnicima na bilateralnoj osnovi, pozivajući da se dug rešava od slučaja do slučaja, uprkos cilju Zajedničkog okvira da standardizuje pristup olakšicama.

Šef kineske centralne banke Ji Gang ponovio je da je “Kina voljna da radi sa svim stranama na implementaciji Zajedničkog okvira za restrukturiranje dugova“, na skupu ministara finansija G20 i guvernera centralnih banaka na prolećnim sastancima Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu u aprilu 2023.

"Zvanični bilateralni zajmovi koji se odnose na Kinu čine manje od pet odsto spoljnog duga Gane", rekao je Mao Ning, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova na konferenciji za novinare u Pekingu u martu, odgovarajući na pitanje da li će Kina pristati na restrukturiranje duga Gane od 1,9 milijardi dolara.

"Pozivamo multilateralne finansijske institucije i komercijalne zajmodavce, koji su glavni kreditori za zemlje u razvoju, da budu deo napora zemalja u razvoju za smanjenje duga", rekao je Mao.

Zašto je Peking spreman da neke dugove otpiše, a neke ne?

U januaru je kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang, tokom posete Adis Abebi, najavio delimično otpisivanje 13,7 milijardi dolara koje je Etiopija pozajmila od Kine od 2000. godine.

U avgustu 2022. godine Kina se odrekla 23 beskamatna zajma za 17 afričkih država koji su istekli krajem 2021.

Beskamatne zajmove Kina finansira iz budžeta za inostranu pomoć i od njih je lakše odustati.

Beskamatni zajmovi čine manje od pet odsto od ukupno 843 milijarde dolara kineskih kredita za 165 vlada širom sveta između 2000. i 2017. godine, navodi AidData.

Kakvu podršku nudi Kina?

Početkom maja, Kina je prisustvovala prvom sastanku zemalja kreditora Šri Lanke kao posmatrač.

Japan, Indija i Francuska pokrenule su razgovore uprkos tome što je Kina najveći bilateralni zajmodavac Šri Lanke, a ova ostrvska država, prema podacima na kraju 2021. godine, duguje kineskim kreditorima 7,4 milijarde dolara.

U razgovorima o Gani kasnije u maju, Kina se dodatno uključila i pristala da kopredsedava odborom zvaničnih kreditora Gane, zajedno sa Francuskom.

A u slučaju Zambije, "Kina je uvek ozbiljno shvatala pitanja duga Zambije i zajednički će raditi na boljem rešenju", kaže Vang Venbin, takođe portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Šta dalje?

Analitičari očekuju da Kina u Parizu nastavi da podržava Zajednički okvir, ali da će se dug otpisivati od slučaja do slučaja.

Poslednji put kada su se kreatori globalne politike sastali da razgovaraju o Zajedničkom okviru u Vašingtonu, Kina je predložila da MMF ubrza i poboljša razmenu informacija o održivosti duga.

Biće potrebno da se Kina dodatno ubeđuje, pre nego što pristane na umanjenje duga.