Plenković zatražio 'balansiraniju' politiku EU prema Kosovu i Srbiji
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je na kraju samita lidera Evropske unije (EU), sa kojeg je zatražena deeskalacija situacije na Kosovu, zatražio "balansiraniji politiku".
"Ta deeskalacija mora ići s obje strane. Vidjeli smo kako su i na koji način i tko je napao vojnike u okviru KFORA i predstavnike EULEX-a", poručio je Plenković.
On se zauzeo za stabilizaciju prilika, za raspisivanje izbora na Kosovu i poštovanje postignutih sporazuma.
"Poruka koju sam imao je baš balansiran pristup, a ne nekakav pritisak koji bi više djelovao da se pritišće samo jedna strana", podvukao je Plenković na kraju dvodnevnog samita EU.
Lideri država i vlada EU sa samita u Briselu 30. juna pozvali su na hitnu deeskalaciju situacije na Kosovu i najavljuju "negativne posledice" ako do toga ne dođe.
Poseban paragraf zaključaka je posvećen tenzijama između Kosova i Srbije, a izveštaj na samitu je liderima EU podneo evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell).
"Evropski savet osuđuje nedavne nasilne incidente na severu Kosova i poziva na hitnu deeskalaciju situacije, na osnovu ključnih elemenata koje je Evropska unija već istakla 3. juna 2023. Strane treba da stvore uslove za vanredne izbore u sve četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice", podvukli su lideri u usvojenim zaključcima.
Kako je RSE ranije objavio, lideri su prethodno imali "dinamičnu diskusiju" oko tenzijama između Kosova i Srbije prvog dana samita u Briselu, 29. juna.
EU spremna na nove mere ako ne bude rešenja na severu Kosova, poručio Borelj
EU je već uvela mere kosovskoj vladi zbog nedostatka angažovanja u primeni koraka ka deeskalaciji na severu. Ove mere obuhvataju suspenziju bilateralnih susreta obustavu svih sastanaka u okviru pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, te ukidanje nekih finansijskih programa.
Na severu Kosova od kraja maja traju povećane tenzije zbog odluke kosovskih vlasti da preuzme opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama. Srbi, koji čine većinu u tim opštinama, tome su se oštro usprotivili jer su bojkotovali aprilske izbore i ne prihvataju rezultate.
Situacija je eskalirala 29 maja kada su ranjeni i pripadnici mirovne misije NATO i EULEX-a.
NATO je zbog toga pojačao vojno prisustvo na Kosovu.