Vašington očekuje da Kosovo ispuni zahteve SAD i EU, dok Kurti 'ne popušta'

Američki Stejt department od Vlade Kosova traži da ispuni zahteve SAD i međunarodnih partnera za deeskalaciju situacije na severu, ponovo su poručili iz ove institucije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 4. jula. Ti zahtevi, kako se dodaje, uključuju predlog Evropske unije (EU) za rešavanje krize u tri tačke.

Dok pozivi na "hitnu deeskalaciju" situacije na severu Kosova svakodnevno pristižu, politički analitičar iz Prištine Imer (Mushkolaj) Muškoljaj smatra da "pritisci" međunarodne zajednice ne daju rezultata, te ocenjuje da bi se trebao promeniti pristup oko pronalaska rešenja.

S druge strane, Igor Marković iz nevladine organizacije "Aktiv" veruje da međunarodna zajednica "gubi strpljenje", te da se uskoro mogu očekivati njihovi konkretniji koraci.

Zapadne zemlje su za krizu na severu Kosova uglavnom okrivile premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija, a nakon što su krajem maja albanski gradonačelnici uz pomoć policije pokušali da uđu u svoje kancelarije u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

EU i SAD su potom zatražili od Kurtija da ispuni tri uslova: povlačenje specijalne jedinice iz opštinskih zgrada na severu Kosova, raspisivanje novih izbora na severu Kosova, te da albanski gradonačelnici u međuvremenu rade sa alternativnih lokacija.

Premijeri Holandije i Luksemburga Mark Rutte i Xavier Bettel su 4. jula, nakon sastanka sa Kurtijem u Prištini, ocenili da su ovi zahtevi najbolje rešenje za smirivanje tenzija.

Ipak, Vlada Kosova do sada nije učinila ništa da ih ispuni.

Da li će Kurti popustiti pod pritiskom?

Politički analitičar Imer Muškoljaj smatra da bi strane trebale da se pomaknu sa trenutnih pozicija, odnosno da se "promeni strategija i ponude druga rešenja za izlazak iz krize".

Protiv Kosova su preduzete mere jer nije preduzelo korake ka deeskalaciji a neke od njih su: privremena obustava rada organa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nema poziva na događaje na visokom nivou, dok će bilateralne posete biti suspendovane, osim onih koje su usmerene na rešavanje krize na severu Kosova.

Muškoljaj smatra da ove kaznene mere nisu efikasne "jer ne doprinose pronalaženju rešenja".

"Neće ni biti rešenja ako EU kao posrednik u dijalogu (Kosova i Srbije) ne ponudi druge kreativne predloge", navodi on.

Muškoljaj kaže i da bi kriza mogla da se nastavi u narednim nedeljama ukoliko EU bude insistirala na ovim zahtevima za deeskalaciju situacije.

Koji je odgovor Kurtija?

Premijer Kosova Aljbin Kurti je 4. jula, nakon sastanka sa kolegama iz Holandije i Luksemburga, poručio da želi dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali da je za tako nešto neophodna i realizacija Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Ovaj sporazum je postignut krajem februara na osnovu predloga EU, a sredinom marta je dogovoren i Aneks za njegovu implementaciju.

Od Bidena zatraženo da situacija na Kosovu bude prioritet

Kurti je prethodno 29. juna predstavio svoj plan deeskalacije situacije na severu Kosova, u kome ponavlja svoj stav da je spreman da smanji prisustvo policije na severu i organizuje nove izbore ali uz poštovanje vladavine prava.

Jedan od njegovih zahteva je da se procesuiraju svi koji stoje iza incidenata na severu Kosova. On je 3. jula rekao i kako su kosovske vlasti identifikovale 45 osoba koje su, prema njegovim rečima, učestvovale u napadima i nasilju nad vojnicima KFOR-a, kosovskom policijom i novinarima. Do sada je uhapšeno oko desetak Srba kojima se ove radnje stavljaju na teret.

Kako će međunarodna zajednica reagovati?

Igor Marković iz nevladine organizacije "Aktiv" smatra da premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti neće u skorije vreme preći preko svojih "crvenih linija", te ne isključuje mogućnost da međunarodna zajednica "izgubi strpljenje" i počne samostalno da povlači korake ka smirivanju tenzija na severu Kosova.

"Duboko verujem da će u jednom trenutku morati da intervenišu, jer govoriti sada o političkom dijalogu između Beograda i Prištine je praktično nemoguće. Nemoguće je privoleti Kurtija i Vučića da sednu za sto i da pregovaraju o određenim koracima koji bi doveli do smirivanja tenzija", navodi Marković u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Veruje i da je situacija "izmakla kontroli" jer kosovski premijer "nakon mnogih poziva da deeskalira situaciju zapravo preduzima određene korake koji ne vode u tom pravcu".

Jedna od poslednjih odluka Kurtijeve Vlade je bila da dve srpske organizacije sa severa – Civilnu zaštitu i Severnu brigadu – proglasi terorističkim. SAD i druge zapadne zemlje su potom navele da ih Kurti nije konsultovao prilikom donošenja takve odluke te ga pozvale da ne povlači "jednostrane poteze".

"Što više vremena bude prolazilo to će manevarski prostor za neke dobre odluke biti ograničen", zaključuje on.

Šta je prethodilo pozivima za deeskalaciju?

Tenzije na severu Kosova su podignute krajem maja, kada su albanski gradonačelnici uz asistenciju policije pokušali da uđu u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

U ovim opštinama živi većinsko srpsko stanovništvo koje je bojkotovalo poslednje izbore na severu Kosova i sada ne prihvata rezultate.

Svakodnevno protestuju duže od mesec dana ipsred opštinskih zgrada sa zahtevom da se sa severa povuče sva specijalna jedinica Policije Kosova a da gradonačelnici ne dolaze na posao.

Ove zahteve je u nekoliko navrata iznela i Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.

Predsednik ove stranke, Goran Rakić, je zatražio i "amnestiju" svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na barikadama ili protestima kako bi se suprostavili kosovskim vlastima.