Bivši Dodikov savetnik i Karadžićev zastupnik među 'posmatračima' ruskih izbora u Ukrajini

Beogradski advokat Goran Petronijević koji je u Hagu zastupao osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, bio je "posmatrač" na nedavno sprovedenim izborima koje je Rusija organizovala na okupiranim ukrajinskim teritorijama.

Među posmatračima je bio i Srđan Perišić, bivši savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je da će zvanični Kijev "privesti pravdi" sve koji su na bilo koji način učestvovali na izborima koje je na teritoriji te zemlje organizovala Rusija.

Izbori, koje zvanični Kijev i Zapad smatraju nelegalnim, održani su od 8. do 10. septembra, u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku, ukrajinskim teritorijama koje su pod kontrolom Rusije.

Izveštaji iz Ukrajine na društvenim mrežama

Informaciju da su Goran Petronijević i Goran Šimpraga u Zaporožju najpre je 10. septembra na svom Telegram kanalu objavio Dejan Berić, državljanin Srbije koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista na istoku Ukrajine, zbog čega mu se u odsustvu sudi u Srbiji.

"Goran Petronijević i Goran Šimpraga našli su se na 'najvrelijem' mestu, u Zaporožju, blizu prve linije fronta", naveo je, između ostalog, na Telegram kanalu Berić, koji je u međuvremenu počeo da se predstavlja kao ratni reporter.

Njegov Telegram kanal prati više od 100.000 ljudi.

Dan kasnije, 11. septembra, Srđan Perišić, profesor na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i nekadašnji savetnik Milorada Dodika u vreme dok je bio na poziciji člana Predsedništva BiH, je za agenciju SRNA izjavio da je kao posmatrač posetio izborna mesta u Novoazovsku, Marijupolju i u Donjecku.

On je na društvenoj mreži X (nekadašnjem Tviteru) objavio dve fotografije na kojima pozira sa pancirom i šlemom, uz opis: "U poseti Donbasu".

Među posmatračima iz Srbije je bio i Goran Šimpraga, koji se predstavlja kao novinar i producent iz Beograda.

On se na društvenoj mreži Vkontakte, ruskom pandanu Fejsbuka, pohvalio da je pratio izbore u Zaporoškoj oblasti na jugu Ukrajine.

"Razgovor međunarodnih stručnjaka sa Elom Panfilovom, predsednicom Centralne izborne komisije Ruske Federacije", napisao je Šimpraga 11. septembra u opisu nekoliko fotografija na kojima se vidi kako se rukuje sa Paniflovom.

On je objavio i video sa sastanka na kojem su učestvovali međunarodni posmatrači u razgovoru sa predsednicom Centralne izborne komisije Rusije.

U petominutnom snimku Šimpraga na ruskom hvali izborni proces koji je sprovela Ruska Federacija, rekavši, između ostalog, da su izbori organizovani "prema nacionalnim standardima".

"Kada govorimo o ovim izborima, mislim da je Rusija jedna od retkih zemalja koja je u stanju da organizuje ovakve izbore", rekao je Šimpraga.

Na snimku se vidi kako do njega sedi i Goran Petronijević.

Ko su srpski posmatrači?

Od trojice posmatrača široj javnosti je najpoznatiji Goran Petronijević.

U vreme režima bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića bio je sudija Okružnog suda u Peći na Kosovu (tada u sastavu Srbije). Na toj pozicije je maja 2000. osudio skoro 150 Albanaca sa Kosova na ukupno 1.600 godina zatvora zbog navodnog krivičnog dela terorizma.

Sa mesta sudije smenjen je posle petooktobarskih demokratskih promena i tada odlazi u advokaturu.

Pred međunarodnim sudom zastupao je više klijenata iz Srbije optuženih za ratne zločine. Najpoznatiji je Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, koji je osuđen na doživotni zatvor pred Haškim tribunalom za ratne zločine.

Pred Tribunalom u Hagu branio je i nekadašnjeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, osuđenog zbog ratnog zločina na Ovčari kod Vukovara.

Polovinom avgusta Petronijević je najavio da je podneo inicijativu za odbranu Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republika Srpska.

Prethodno je Tužilaštvo BiH protiv Dodika podiglo optužnicu zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita.

U zvaničnoj biografiji Srđana Perišića se, između ostalog, navodi da je diplomirao na Vojnoj akademiji u Beogradu i dva puta magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, gostujući predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka i član istraživačkog tima Instituta za azijske studije iz Beograda.

U vreme kada je Milorad Dodik bio član predsedništva Bosne i Hercegovine Perišić je bio njegov savetnik. Sa tog mesta je bez obrazloženja smenjen u maju 2019. godine.

U svojim javnim nastupima i objavama na društvenoj mreži X Perišić ističe da "Srbi nisu deo Zapada", veliča ruskog predsednika Vladimira Putina i piše da je "na Srebrenici inicijacija u antisrpski tabor".

Podsetimo, u Srebrenici su 1995. godine snage Vojske Republike Srpske i paravojne jedinice iz Srbije počinile genocid nad više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Najmanje poznat široj javnosti je Goran Šimpraga, koji se predstavlja kao novinar i producent. Osim što sa Goranom Petronijevićem deli isto ime, Šimpragu sa beogradskim advokatom povezuje i preduzeće Medija centar Nogina i Kurinoja – Ruski Ekspres koje je registrovano 2014. godine u Beogradu za delatnost novinskih agencija.

Kao stvarni vlasnik u Registru Agencije za privredne registre u Srbiji, vodi se Goran Petronijević dok je Goran Šimpraga zakonski zastupnik i direktor.

Ovaj privredni subjekt ostvario je ukupan prihod od 2.6 miliona dinara (22.000 evra), a sav prihod ostvaren je prodajom proizvoda i usluga u Srbiji.

Veze sa 'Ruskim domom'

Radio Slobodna Evropa je našao samo Fejsbuk stranicu "Ruskog ekspresa". U njenom opisu nalaze se tri linka koji vode ka sajtu, ali nijedan nije moguće otvoriti.

Poslednju objavu na Fejsbuku "Ruski ekspres" imao je 13. avgusta. Većina postova su prenesene objave sa Fejsbuk stranice "Ruskog doma" u Beogradu. "Ruski dom" je predstavništvo ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo" u Srbiji, koja se, između ostalog, bavi dijasporom i humanitarnim radom pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

Kako je ranije pisao RSE, ova ustanova je od početka invazije na Ukrajinu organizovala i podržala više događaja kojim se opravdava rat u Ukrajini.

Direktor "Ruskog doma" Jevgenij Baranov uživa diplomatski imunitet i sva druga prava kao diplomate ambasade Rusije u Srbiji. Sam Šimpraga na društvenim mrežama ima više fotografija sa Baranovim, na osnovu kojih se može zaključiti da imaju bliski prijateljski odnos.

Jevgenij Baranov je povezan i sa Goranom Petronijevićem posredstvom Fondacije RHM (Ruska humanitarna misija). Ova nevladina organizacija nalazi se na istoj adresi u Beogradu kao i "Ruski ekspres".

Petronijević je osnivač član Upravnog odbora Ruske humanitarne misije, a predsednik Upravnog odbora je do oktobra 2020. bio Jevgenij Baranov.

Na tom mestu je danas Sergej Gluščenko, državljanin Rusije i međunarodni koordinator ruskog udruženja "Besmrtni puk".

Ovo udruženje, koje ima ogranak i u Srbiji, organizuje manifestaciju pod nazivom "Besmrtni puk", u okviru koje marširaju potomci boraca antifašista, organizuje se svake godine 9. maja na Dan pobede nad fašizmom u više od 100 zemalja.

Među aktivnostima Ruske humanitarne misije je finansiranje izgradnje deonice puta na jugu Srbije između opštine Medveđa i sela Putinovo, koje to ime nosi od 2016. u čast ruskog autokratskog predsednika Vladimira Putina.

Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Gorana Petronijevića, Srđana Perišića i Gorana Šimpragu, uz molbu da budu sagovornici u ovoj temi. Ni sa jedne adrese odgovor nije stigao.

Šta je saopštila Ambasada Ukrajine?

Ambasada Ukrajine u Beogradu ocenila je u saopštenju objavljenom 13. septembra da je Ruska Federacija sprovela "lažne izbore na privremeno okupiranim teritorijama", uz napomenu da su oni "ništavni i ne priznaje ih međunarodna zajednica".

Navode i da je to "još jedan pokušaj Kremlja da legalizuje agresiju, pokušaj aneksije i privremene vojne kontrole nad delom teritorija suverene i nezavisne evropske države Ukrajine".

U saopštenju se navodi da su "u šouu koji je organizovale nezakonske ruske okupatorske vlasti" učestvovala i tri državljanina Srbije – Goran Petronijević, Goran Šimpraga, Srđan Perišić.

"Lica umešana u sprovođenje ovih lažnih izbora, uključujući rukovodstvo Ruske Federacije, predstavnike okupatorskih uprava i izbornih struktura, kao i njihove propagandiste, biće privedeni pravdi. Ukrajina će takođe inicirati uvođenje novih međunarodnih sankcija umešanima", saopštila je Ambasada.

RSE je komentar zatražio od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Nije poznato da li i u okviru koje međunarodne misije su državljani Srbije pratili izborni proces.

Kako je za RSE objašnjeno u nevladinoj organizaciji CRTA, posmatrači u misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) odlaze uz saglasnost Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Prethodno je potrebno proći i treninge za posmatrače koje organizuje OSCE.

Izvesno je da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) nije imala svoje posmatrače, pošto se ovi izbori nisu našli ni u godišnjem kalendaru izbora na sajtu ove međunarodne organizacije.

Ekstremni desničar iz Srbije

Ovo nije prvi put da državljani Srbije učestvuju u posmatračkim misijama na izborima koje organizuje Ruska Federacija na ukrajinskim teritorijama.

Miša Vacić, prvi čovek ekstremno desničarske Srpske desnice, je septembra 2022. godine boravio u Volgogradu u svojstvu međunarodnog posmatrača referenduma koji se sprovodi u otcepljenim i okupiranim ukrajnskim regionima za prisajedinjenje Rusiji.

Kako je tada saopštila vanparlamentarna Srpska desnica, Vacić je na poziv administracije ruskog predsednika Vladimira Putina obišao glasačka mesta koja se nalaze u izbegličkim kampovima na teritoriji Volgogradske oblasti, u kojima žive izbegli stanovnici iz separatističkih oblasti Ukrajine.

U ukrajinskim regionima Donjecku i Lugansku, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, proruski separatisti su organizovali referendume o pripajanju ovih teritorija Rusiji.

Zvanični Kijev, Ujedinjene nacije i zapadne vlade nisu priznali referendum koji je održan na područjima koja su pod vojnom okupacijom Moskve. Ove teritorije čine oko 15 posto područja Ukrajine.

Taj za Zapad nezakoniti izborni proces pratio je i Srđan Perišić, kao i nekoliko državljana Bosne i Hercegovine, o čemu je RSE pisao.

Kijev je optužio posmatrače da su "marionete Kremlja".

Međunarodna zajednica o izborima

Kao i glasanje na referendumu pre godinu dana, međunarodna zajednica nije priznala ni nedavno održane izbore na okupiranim ukrajinskim teritorijama.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova izjavio je 11. septembra da su sankcije protiv organizatora izbora i kandidata koji su učestvovali na njima "sasvim zamislive", ali je dodao da se o takvim sankcijama uglavnom odlučuje u okviru Evropske unije.

Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) takođe je osudio izbore rekavši da su "ruski lažni izbori u okupiranim oblastima Ukrajine nelegitimni".