Ekonomska 2025. u Srbiji: Godina stagnacije i preživljavanja

"Godina je bila nula."

Ovim rečima Snežana, koja se voćarstvom bavi više od četiri decenije, opisuje kakva je za nju i njenu porodicu ekonomski bila 2025. godina.

Voće prodaje na tezgi na pijaci Đeram u širem centru Beograda. Bez ikakvih subvencija države i mrazom koji je uništio značajan deo roda, borila se, kako kaže, za puko preživljavanje.

"Jednu kajsiju na pijacu nisam iznela, šljivu i višnju isto tako", kaže Snežana za Radio Slobodna Evropa (RSE). Alternativu, kaže – nema.

"Moram, nema druge, ja sam mnogo uložila, celog života se bavimo ovim", kaže ona.

Sličnu ocenu, kada je reč o ekonomiji u Srbiji u prethodnoj godini, daje i ekonomista Danilo Šuković.

"Mislim da je bila jedna godina, praktično, stagnacije i preživljavanja, sa određenom inflacijom, niskom stopom rasta, padom investicija i izvesnim padom standarda i nastavkom socijalnog raslojavanja, rasta nejednakosti", kaže Šuković za RSE.

Ukazuje da su godinu u značajnoj meri obeležile i sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije i antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kako je došlo do pada investicija?Posle rekordne, 2024. godine po nivou stranih direktnih investicija, one u 2025. beleže značajan pad.

Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, u prvih deset meseci strane direktne investicije su gotovo prepolovljene.

Predstavnici vlasti za pad investicija optužili su učesnike masovnih antivladinih protesta i blokada koji traju više od godinu dana.

I dok, prema rečima Šukovića, politička nestabilnost svakako nepovoljno utiče na privlačenje stranih investicija, razlog za njihov drastičan pad treba potražiti u samoj vlasti.

"Vlast je za to kriva zbog samog koncepta privlačenja stranih investicija. Strane investicije u Srbiju nisu dolazile na način da svi subjekti u zemlji budu ravnopravni, nego su strani investitori koji su dolazili bili jako povlašćeni, u smislu velikih subvencija za jedno radno mesto koje su se kretale i 10.000 evra i više po jednom radnom mestu", pojašnjava Šuković.

Tome dodaje i davanje zemljišta i amnestiju od poštovanja ekoloških propisa.

"Sa tim i takvim konceptom, Srbija je, po meni, zanemarila izvoz domaće privrede i domaći privatni sektor, koji je zapostavljen i izvozna privreda stagnira zahvaljujući toj politici, sa jedne strane, i sa druge strane fiksnom deviznom kursu", ocenjuje Šuković.

U 2025. godini ne samo da je usporio priliv novih investicija, već su se i neki postojeći investitori povukli sa tržišta Srbije. Tako bez posla u ovoj godini, kao tehnološki višak ostaje više od 23.000 ljudi.

Uloga Naftne industrije Srbije u usporavanju privrednog rastaNa pad privrednog rasta u Srbiji u velikoj meri, prema oceni i predstavnika vlasti i stručnjaka, utiču sankcije koje su SAD uvele prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji.

Sankcije uvedene još 10. januara 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva u Naftnoj industriji odlagane su više meseci, da bi sa primenom počele početkom oktobra.

Bez dotoka sirove nafte, sa radom je prestala i jedina rafinerija nafte u Pančevu, pa se Srbija sada oslanja isključivo na uvoz gotovih naftnih derivata. To za sobom, zbog logističkih troškova, povlači i veće cene na benzinskim pumpama.

Takođe bi u narednim mesecima moglo dovesti do usporavanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje, a posledično i ukupnog privrednog rasta.

Višemesečni odvojeni pregovori zvaničnog Beograda sa Vašingtonom i Moskvom još nisu dali rezultate. Za eventualni otkup ruskog udela u NIS-u budžetom za 2026. godinu opredeljeno je 1,4 milijarde evra.

Kakva je bila kupovna moć građana?Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, godišnja inflacija za mesec novembar iznosila je 2,8 odsto i ona je u okviru ciljane stope od tri odsto. To predstavlja pad u odnosu na 2024. godinu.

Međutim, građanima Srbije niža stopa inflacije nije donela viši standard.

"Ako je sad inflacija niža u odnosu na početak godine ili prethodnu godinu, to ne znači da su cene pale, one samo ne rastu više brzo kao što su ranije rasle", pojašnjava Šuković.

Ukazuje da stopa inflacije od 2,8 odsto predstavlja ukupan rast cena, a da u obzir, pre svega, treba uzeti koliko je poskupelo ono najosnovnije – hrana i energenti.

"To je ono gde nema elastičnosti tražnje, gde su građani prinuđeni da kupuju, moraju da se hrane i greju. A te cene znamo da su mnogo više skočile u odnosu na zvaničnu stopu inflacije", kaže Šuković.

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, od prosečne zarade samo su građani Beograda, Novog Sada i Pančeva mogli da podmire prosečnu mesečnu potrošačku korpu.

Ona je sačinjena na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva i njen najveći deo čine upravo troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom.

Poslednji dostupni podaci Ministarstva trgovine iz avgusta 2025. pokazuju da najmanju kupovnu moć imaju građani Subotice, Šapca, Zaječara, Kraljeva i Leskovca.

Primera radi, građanima Leskovca na jugu Srbije je, da bi pokrili ono što obuhvata prosečna potrošačka korpa, bilo potrebno 119 evra više u odnosu na to koliko je iznosila prosečna zarada u tom gradu.

Rešenje za povećanje standarda građana, prema Šukoviću, bio bi rast realni rast zarada.

Na veća primanja od januara 2026. mogu, prema najavi vlasti, da računaju zaposleni u državnoj upravi i penzioneri.

Međutim, sa većim cenama goriva usled situacije sa NIS-om, neizvesno je da li će zarade uspeti da prate korak sa inflacijom.