Godinu dana posle 'provokativnog' Vanceovog govora, šta će Rubio reći u Minhenu?

Kada je američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) došao na Minhensku bezbednosnu konferenciju prošle godine, zapanjio je svoje domaćine rekavši im da je suzbijanje slobode govora u evropskim zemljama – saveznicima SAD – veći bezbednosni rizik od ruske vojne agresije.

Ove godine, pošto američku delegaciju predvodi državni sekretar Marko Rubio (Marco), Evropljani se mogu nadati blažem pristupu – dok će Rusija i Kina pažljivo pratiti ne bi li videle nove naznake pukotina u zapadnom savezu.

"Sekretar Rubio i potpredsednik drugačije prenose poruke i imaju različite lične stilove. Ali mislim da su 100 odsto usklađeni po pitanju politike", rekao je za RSE Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata u Beloj kući.

"Mislim da će poruka izgledati kao Strategija nacionalne bezbednosti: jasna u vezi s našim interesima i gde se oni preklapaju s Evropom, ali koja se ne usteže da ukaže na oblasti gde postoje zabrinjavajuća neslaganja", dodao je on.

Nova Strategija nacionalne bezbednostiStrategija nacionalne bezbednosti, objavljena u decembru 2025, u velikoj meri je u duhu Vensovog govora, s kritikom, kako se navodi, "civilizacijskog brisanja", što je referenca na evropsku politiku o govoru mržnje na internetu i imigraciji. Ona je izmamila pohvale iz Moskve zbog priče o obnavljanju "strateške stabilnosti" s Rusijom.

Taj govor je bio jedan u nizu trenutaka koji su okarakterisali burnu godinu u transatlantskim odnosima, od žestokog spora u Ovalnom kabinetu između američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog do evropskog otpora američkom pritisku na Dansku da preda Grenland.

U međuvremenu, višestruke Trampove izjave da Evropa treba manje da se oslanja na Vašington i za sopstvenu odbranu i za odbranu Ukrajine izazvale su strah od povlačenja SAD sa Starog kontinenta.

"Sjedinjene Države više ne vide Evropu kao naše glavno područje geopolitičkog angažovanja. A za to postoji jednostavan razlog. Rusija je sila u opadanju, terminalnom opadanju. Ona nije najveća pretnja Sjedinjenim Državama", rekao je Grej.

"Ne mislim da Evropa razume fundamentalne civilizacijske zabrinutosti... Postoji jednostavno fundamentalno neslaganje između američke konzervativne politike i mejnstrim evropske političke ekonomije", dodao je on.

Uoči konferencije, američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (Matthey Whitaker) je zauzeo sličan stav. SAD i Evropa su sarađivale na odbrani – ali se nisu slagale oko vrednosti.

Govoreći na događaju u Berlinu 9. februara, Vitaker je rekao da je Vens održao "provokativan govor" koji je izneo "legitimne kritike" o pitanjima kao što su energetska politika, imigracija i sloboda govora.

"Ali, istovremeno, to ne znači da se razvodimo", dodao je on. "Mnogi naši saveznici mogu kritikovati Sjedinjene Američke Države, ali mi smo i dalje vaš najbolji prijatelj i saveznik."

Napeto partnerstvo SAD i EvropeNa pitanje o Grenlandu, za koji je Tramp prvobitno rekao da neće isključiti upotrebu sile pre nego što je povukao tu mogućnost posle razgovora s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) u januaru, Vitaker je rekao da se "sve svodi na to da li je na Grenlandu Danska odgovarajuće investirala po pitanju bezbednosti" i upozorio na "maligni uticaj Kine ili Rusije".

Uznemireni evropski lideri pokušali su da smire Vašington obećavajući da će masovno povećati izdatke za odbranu u skladu s Trampovim zahtevima za većom raspodelom tereta u NATO-u.

Takođe su se pobrinuli da više puta hvale Trampovo liderstvo u međunarodnim odnosima, ističući zajedničku istoriju i vrednosti. Verovatno će u Minhenu biti prikazano više ovakvog ponašanja.

"Očekujem neku vrstu kontradiktornog raspoloženja", rekao je za RSE Karlo Masala (Carlo) sa Univerziteta Bundesvera (Nemačke oružane snage) u Minhenu.

"Evropljani i Amerikanci će sebe uveravati da su, nekako, i dalje partneri. Ali iza zatvorenih vrata, Evropljani će se u osnovi mučiti kako da postanu nezavisniji od SAD", dodao je on.

Masala, koji je prošle godine objavio uticajnu knjigu "Ako Rusija pobedi", o ruskom upadu u članicu NATO-a Estoniju, rekao je da je ceo transatlantski odnos sada "uokviren oko Ukrajine".

Vašington je dramatično smanjio podršku Kijevu otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru 2025. Međutim, i dalje igra ključnu ulogu u pružanju obaveštajnih podataka ukrajinskim oružanim snagama i dalje snabdeva Kijev oružjem koje plaćaju evropske zemlje.

"Ako bi se ova administracija povukla čak i od ovih stvari, onda bi slika za Ukrajince naravno bila potpuno drugačija. Dakle, ceo način na koji se Evropa odnosi prema SAD u osnovi je fokusiran na održavanje angažovanja SAD po pitanju Ukrajine", rekao je Masala.

Zelenski je koristio sličnu strategiju na nekoliko sastanaka s Trampom i drugim zvaničnicima administracije posle sporenja u Ovalnom kabinetu. Međutim, on je takođe više puta pozivao Evropljane da urade više, a ne da čekaju Vašington.

Na prošlogodišnjoj konferenciji, on je pozvao na stvaranje evropske vojske. To je poruka koju bi mogao da ponovi u Minhenu ove godine. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru, Zelenski je ponovo pomenuo tu ideju, izražavajući frustraciju zbog, kako je rekao, Dana mrmota u kojem snažne reči nisu praćene odlučnim delovanjem.

"Baš prošle godine ovde u Davosu, završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se brani'. Prošlo je godina dana i ništa se nije promenilo", rekao je on.

S time se slaže i Ričard Širef (Richard Shirreff), bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a u Evropi.

"Možete isključiti Sjedinjene Države. Sada je red na Evropu i Kanadu", rekao je on za RSE. "Neće biti trajnog prekida vatre u Ukrajini dok Rusija ne bude poražena u Ukrajini, a da bi se to dogodilo, potrebno je da Evropa i Kanada osmisle i sprovedu strategiju kako bi Ukrajini pružili svu potrebnu podršku."

Širef, koji je sada član saveta za bezbednost i odbranu u GlobSecu, međunarodnom tink-tenku, rekao je da ključni lideri NATO-a ne dele ovaj stav.

"Mislim da Karni (kanadski premijer Mark Carney) to razume. Mislim da svi ostali samo pričaju. Ne shvataju. Ne mislim da postoji ta prava kičma u ovom trenutku. Budimo jasni: Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Finska – one apsolutno shvataju. Ali bojim se da mislim da su (drugi) zapadni lideri politički prilično jadni i neadekvatni što se toga tiče", rekao je on.

"Pokušaji ljudi poput Rutea, (britanskog premijera Kira) Starmera i (francuskog predsednika Emanuela) Makrona da umire Tramp, doveo je do toga da ih Tramp prezire", dodao je on.

Fokus na UkrajinuUkrajina je često tokom prošle godine otkrivala razlike između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika u NATO-u i biće deo mnogih debata u Minhenu. Evropski lideri su javno podržali Trampove napore da posreduje u postizanju mira, ali su takođe izjavili da ne veruju da je Rusija iskrena u želji da okonča invaziju koju je pokrenula u februaru 2022.

Godišnji izveštaj obaveštajne službe Estonije, objavljen 10. februara, poslednji je izraz te zabrinutosti – navodeći da je saradnja Moskve u mirovnim pregovorima bila "varka" usmerena na "proširivanje onoga što Moskva doživljava kao postojeće razdore između SAD i Evrope".

U međuvremenu, u još jednom pokazatelju transatlantskih tenzija, evropski mediji su citirali Makrona koji je rekao da je Tramp "otvoreno antievropski" i da želi "raspad" Evropske unije.

Makronov intervju označio je obnovljeni pokušaj da se Evropi obezbedi uloga u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. On je, kako je izvešteno, rekao da Evropa treba da traži svoj dijalog s Rusijom "kako ne bi zavisila od trećih strana u ovoj diskusiji".

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) se nadovezala na to rekavši: "Svi za stolom, uključujući Ruse i Amerikance, moraju da shvate da su vam potrebni Evropljani."

Bivši Trampov savetnik Grej, sada izvršni direktor kompanije American Global Strategies LLC, rekao je da to ne mora biti veliki problem.

"Mislim da Evropa svakako ima ulogu da odigra. Nisam siguran da je ta uloga nužno u svakodnevnim razgovorima, ali mislim da će Evropa očigledno imati veliku ulogu u diskusiji o tome... kako izgleda buduće bezbednosno rešenje u istočnoj Evropi", rekao je on.