Neizvesno usvajanje 20. paketa sankcija Rusiji na četvrtu godišnjicu rata
Usvajanje najnovijeg paketa sankcija protiv Rusije ostaje neizvesno jer ambasadori država članica Evropske unije (EU) tokom vikenda nisu postigli dogovor.
Ministri spoljnih poslova država članica EU pokušaće da na sastanku koji se održava u Briselu postignu konsenzus, ali je dogovor malo verovatan.
Šefica evropske diplomatije, Kaja Kallas, nije optimistična da će ministri postići saglasnost.
"Naravno da će biti rasprave o 20. paketu sankcija, ali kao što svi znate, mislim da danas neće biti napretka u vezi s tim. Ipak, svakako ćemo nastaviti da radimo na tome", izjavila je Kalas uoči sastanka ministara EU.
Reč je o 20. paketu sankcija kao odgovoru na rusku agresiju protiv Ukrajine, a EU je želela da se njegovo usvajanje poklopi sa četvrtom godišnjicom početka rata, koja se obeležava 24. februara.
U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, na godišnjicu će boraviti predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Antonio Costa.
Prema diplomatskim izvorima, kamen spoticanja je predlog o potpunoj zabrani pomorskih usluga za ruske tankere za naftu, što bi, ukoliko bude usvojeno, ukinulo ograničenje cena koje je Grupa sedam uspostavila krajem 2022. godine.
Mađarska predstavlja poseban problem jer usvajanje sankcija uslovljava time da Ukrajina popravi naftovod Družba, oštećen u ruskom napadu, i nastavi isporuke nafte Mađarskoj.
Blokiranje paketa sankcija već je najavio ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto.
Mađarska je blokirala i kredit od 90 milijardi evra koji je EU odobrila upravo zbog problema sa isporukama nafte.
Premijer Mađarske, Viktor Orban, proteklog vikenda je saopštio da Ukrajini ne mogu biti odobreni nikakvi krediti EU niti će se usvojiti sankcije dok se ne nastave isporuke nafte Mađarskoj.
Iako je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte putem naftovoda zbog rata u Ukrajini, Mađarska i Slovačka su obezbedile izuzeća od tih sankcija koristeći cevovod Družba, koji prenosi rusku naftu u centralnu Evropu preko Ukrajine.
Međutim, isporuke iz ovog cevovoda su obustavljene 27. januara. Kijev je naveo da je ruski dron odgovoran za oštećenje energetske infrastrukture.
I Mađarska i Slovačka su okrivile Ukrajinu za sporo ponovno pokretanje protoka nafte, a slovački premijer Robert Fico je čak optužio Kijev da to radi kako bi izvršio pritisak na Mađarsku da odustane od svog veta na buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji.
Dve zemlje su 18. februara takođe navele da zaustavljaju izvoz dizela u Ukrajinu dok se protok nafte ponovo ne pokrene.
Evropska komisija je u međuvremenu kontaktirala Kijev u vezi s tom situacijom i Mađarska je zvanično tražila od Hrvatske da umesto toga pumpa rusku naftu, koristeći svoju mrežu naftovoda.
Hrvatska je saopštila da će udovoljiti zahtevu pod uslovom da je to kompatibilno sa zakonima o sankcijama EU i SAD.