Izmene dva zakona u Crnoj Gori nisu usklađene sa pravnom tekovinom EU
Evropska komisija (EK) potvrdila je da izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost u Crnoj Gori nisu u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU).
Izmene ovih zakona će se naći pred poslanicima na sednici Skupštine Crne Gore, koja je zakazana za petak, 6. mart.
"U tom cilju, Crna Gora treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU ili pre usvajanja zakona ili usvajanjem zakona i usklađivanjem odredbi pre završetka pregovora o pristupanju. Ovo je dodatni razlog za brzo napredovanje sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navedeno je u odgovoru EK dostavljenom medijima u Briselu.
Iz ove institucije je potvrđeno da su primili pismo šefova klubova poslanika opozicionih partija u Skupštini Crne Gore, koji su skrenuli pažnju na procedure i sadržaj dotičnih zakona, kao i na zabrinutosti koje su izrazili civilno društvo i sindikati.
Evropska komisija upozorila je da će pažljivo pratiti primenu zakona. Ova institucija, kako se navodi, posebno očekuje da vlasti sprovode zapošljavanje u policiji na osnovu zasluga i uspostave odgovarajuće proceduralne mere zaštite. Takođe očekuje da Crna Gora obezbedi da se svako otpuštanje vrši iz opravdanih razloga i da oni koji su pogođeni imaju pristup svim pravnim lekovima.
Sličnim tonom dan ranije oglasila se i Delegacija EU u Crnoj Gori, koja je potvrdila da su crnogorske vlasti konsultovale ovu instituciju u vezi sa ova dva zakona. Crnogorskim vlastima je rečeno da imaju dve mogućnosti u pravcu usklađivanja sa pravnom tekovinom EU:
"Da usklade ove odredbe sa pravnom tekovinom EU pre usvajanja zakona, ili da usvoje zakon i usklade odredbe pre zatvaranja pristupnih pregovora", objasnili su iz Delegacije EU u Crnoj Gori.
"Ovo je dodatni razlog da se brzo krene sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru Delegacije EU.
U saopštenju delegacije se takođe navodi da završna merila za Poglavlje 24 ne zahtevaju od Crne Gore da menja Zakon o unutrašnjim poslovima niti Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost.
Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, su najvažnija u procesu pristupnih pregovora za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU. Prva se otvaraju a poslednja zatvaraju.
Crna Gora se smatra liderom u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila njih 13.
Vlada Crne Gore namerava da do kraja ove godine zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja. Trenutno je još 20 poglavlja u procesu pregovora i čeka na privremeno zatvaranje.
Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od strane opizicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju.
Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe.
Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu punopravne članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost.
Prema EK, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).
Naime, evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU.
Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.
Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.
Predstavnici civilnog društva traže od crnogorskih poslanika da otvore pitanje usklađenosti sa standardima Evropskog suda za ljudska prava i da podnesu obimne amandmane na predložena zakonska rešenja.