Rusija regrutovala špijune iz Srbije: RSE imao uvid u tri presude za incidente u Parizu i Berlinu

Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, potvrđeno je presudama srpskog suda u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Iako vlasti u Beogradu do sada nisu imenovale rusku službu kao organizatora niza rasističkih akcija u Parizu i Berlinu, u kojima su u proleće i leto 2025. učestvovali državljani Srbije, sudska dokumenta to pokazuju.

RSE je dobio presude Višeg suda u Smederevu, protiv trojice državljana Srbije osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju.

Uz još osam osumnjičenih iz Srbije, uhapšeni su krajem septembra 2025.

Gotovo četiri meseca kasnije, krajem decembra 2025, njih trojica su sklopili sporazume o priznanju krivice i dobili kazne od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora.

Ostalih osmoro osumnjičenih nije u pritvoru.

U presudama, dostavljenim RSE, navodi se da su akcije ove grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj.

Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije".

Nema, međutim, više detalja – ko su pripadnici ruske obaveštajne službe koji su organizovali ovu grupu.

Na pitanja o delovanju ruske obaveštajne službe u Srbiji, do objave teksta, nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Ambasada Rusije u Beogradu.

Pre hapšenja i sudskog postupka u Srbiji, ove slučajeve istraživale su francuske i nemačke vlasti.

"Verovatno smo presuda došli, zato što su bili predočeni dokazi koje srpske vlasti nisu mogle da ignorišu", ističe za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Navodi da Rusija bira Srbiju za regrutaciju, zbog tradicionalne naklonjenosti i proruskih stavova stanovništva, koje vlast predvođena Srpskom naprednom strankom "dodatno ojačava i utvrđuje".

"Dakle, imamo milje koji je veoma pogodan za takvu vrstu delovanja, i s druge strane imamo jako dobre odnose između vlasti u Srbiji i Rusiji", dodaje on.

Šta otkrivaju presude?Presude opisuju četiri rasističke akcije u Francuskoj i Nemačkoj.

Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu.

U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete.

Cilj je, kako se navodi u presudama, bilo "raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", posebno između jevrejske i muslimanske zajednice, i "destabilizacija prilika" u Nemačkoj i Francuskoj.

Pored plaćenih troškova puta – iznajmljivanja vozila, kupovine autobuskih i avionskih karata i hotelskog smeštaja, pripadnicima grupe je obećano da će za svaki obavljeni "posao" dobiti novac – po petsto, hiljadu ili hiljadu i po evra.

Grupa je, kako se opisuje, organizovana od aprila do septembra 2025.

Predrag Petrović za RSE ističe da je cilj ruskih službi bio da izazovu nestabilnost u Evropi, kako bi "smanjila pritisak i podršku Ukrajini jer se Rusija poprilično zaglavila na ukrajinskom ratištu".

Tenzije između EU i Rusije, traju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija Kremlju.

Od Velike Plane do Pariza i BerlinaVelika Plana, sa oko 15.000 stanovnika, bila je mesto gde je ruska služba tokom 2025. regrutovala državljane Srbije za izazivanje nemira u Nemačkoj i Francuskoj.

U ovom gradiću u centralnoj Srbiji, na oko devedeset kilometara od Beograda, žive sva trojica osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju.

Oni su označeni kao "pripadnici grupe" koja je pomagala rad strane obaveštajne službe i podstrekavala mržnju, diskriminaciju i nasilje u Parizu i Berlinu.

U presudama, međutim, nije precizirano koliko je tačno članova imala ova grupa.

Sva imena drugih osumnjičenih su sakrivena u dokumentima, dostavljenim Radiju Slobodna Evropa.

Grupu je, kako se navodi u presudama, organizovao jedan državljanin Srbije, čije je ime takođe sakriveno.

Sa njim se, kao organizator, pominje i "NN lice pod nadimkom Hanter".

O "Hanteru" nema detalja u dokumentima Višeg suda u Smederevu.

Ta dvojica organizatora su, kako se navodi, primala instrukcije ruskih obaveštajaca.

Prva akcija, organizovana je u aprilu 2025, kada su se pripadnici grupe uputili u Pariz.

Tada su, prema jednoj od presuda, "lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem", usmerenim protiv Jermena i muslimana.

Između 600 i 700 nalepnica, sa cvetom, kao simbolom, i natpisom "I remember and demand" ("pamtim i zahtevam") na engleskom i jermenskom, izlepljeno je po Parizu – pored ostalog oko Trijumfalne kapije i u 18. arondismanu (okrugu), u kojem živi značajan broj stanovnika muslimanske veroispovesti.

Akcija je sprovedena 24. aprila, na dan obeležavanja stradanja jermenskog naroda, "sa ciljem da izazovu versku i nacionalnu netrpeljivost i destabilizaciju prilika u Parizu i Francuskoj".

Nakon obavljenog posla, kako se navodi u presudi, morali su da fotografišu mesta sa postavljenim nalepnicama. Za to im je obećano 500 evra.

Finale Lige šampiona i zelena farba na Muzej holokaustaMaja 2025, Pariz je bio domaćin Lige šampiona u fudbalu.

Pred meč PSŽ-a iz Pariza i Intera iz Milana, koji je odigran 31. maja, u glavni grad Francuske stiže i grupa iz Srbije – iznajmljenim kolima i redovnim avionskim letom.

Cilj im je bio da destabilizuju "etničke i verske odnose" u Francuskoj.

Kako se navodi u presudi, za datum akcije je izabrano finale Lige šampiona, jer se u Parizu očekivao "veliki broj ljudi na ulicama".

Okrivljeni su se podelili u dve grupe i zelenom farbom precrtavali natpise, mazali i prskali objekte – sinagoge, jevrejske restorane i Muzej holokausta.

Za obavljeni posao im je obećana zarada od hiljadu evra.

Plastični skeleti kod Brandenburške kapijeU julu 2025, članovi grupe su se, po nalogu ruskih službi, uputili u Nemačku.

Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope, postavili su 31. jula pet plastičnih skeleta zalivenih u betonu, u plastičnim kofama – opisuje se u presudi.

Svaki od skeleta imao je natpis na nemačkom jeziku, "Još čekam penziju. Hvala, Merc", kojim se referiše na nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Ovo je učinjeno kako bi se "destabilizovale etničke i političke prilike" u Nemačkoj, opisuje se u jednoj od presuda.

Sudski dokument detaljno opisuje i kojim su kolima okrivljeni stigli u Nemačku, kako su u Berlinu kupovali plastične kofe, sprejeve, cement, motke i ostali materijal, a da su plastične skelete kupili u Minhenu.

U Berlinu su, kako se navodi, iznajmili hladnjaču u kojoj su pripremali beton u kofama.

Postavljanje skeleta u ranim jutarnjim satima, jedan od članova grupe posmatrao je iz kola.

Kao dokaz za sprovedenu akciju, morali su da pošalju fotografije. Obećana im je zarada od hiljadu evra.

Svinjske glave ispred džamija u ParizuU septembru 2025, nekoliko članova grupe, po nalogu ruskih obaveštajnih struktura, odlazi u Pariz.

Postavljali su odsečene svinjske glave ispred devet džamija i ispisivali grafite "10. septembar", uoči masovnih protesta.

Cilj je, i ovog puta, bilo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti.

U Parizu i drugim gradovima Francuske su 10. septembra održani veliki protesti protiv budžetskih rezova i vladinih mera štednje, pod parolom "blokirajmo sve".

Grupa je akciju izvela 9. septembra, nakon čega se vratila u Srbiju.

Uz pokrivene troškove puta i smeštaja, obećano im je 1.500 evra.

Ko je 'Hanter'?Presude opisuju u kojoj je od akcija u Nemačkoj i Francuskoj, kao pripadnik grupe, svako od osuđenih učestvovao.

Svoj trojici osuđenih je u presudama dostavljenim RSE sakriven identitet.

Ipak, dokumenta daju neke detalje o njima.

Pored toga što su sva trojica iz Velike Plane, zajedničko im je što nijedan od njih ranije nije bio osuđivan.

Jedan je nezaposlen, drugi je radio u jednom domu zdravlja, a treći, po zanimanju konobar, bio je zaposlen, ali se ne navodi gde.

Niko od njih nema nekretnine na svoje ime.

Inicijale osuđenih, RSE je saznao na osnovu ranijeg odgovora Višeg suda u Smederevu, u kojem je potvrđeno da su krajem decembra 2025. sklopili sporazume o priznanju krivice.

A.S. je sa Višim sudom u Smederevu sklopio sporazum 22. decembra 2025. godine. Osuđen je na godinu i po dana kućnog zatvora.

U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne.

Istog dana, 22. decembra, sklopljen je sporazum i sa F.P, koji je osuđen na godinu dana kućnog zatvora.

Par dana kasnije, 24. decembra, Viši sud je sklopio sporazum i sa okrivljenim N.Ć, koji je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora.

Pored njih trojice, krajem septembra 2025. su na teritoriji Smedereva, u zajedničkoj akciji policije i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšena još osmorica osumnjičenih.

Oni danas nisu iza rešetaka. Neki su na slobodi, a neki u kućnom pritvoru.

U saopštenju MUP-a iz septembra 2025, navodi se da je grupa, zadužena za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj, imala 14 članova i da je jedan u bekstvu.

A ko je osoba sa nadimkom "Hanter", koja je organizovala grupu, iz presuda Višeg suda nije poznato.

Nema detalja ni kako su grupu regrutovale ruske službe, niti koliko je ruskih obaveštajaca u tome učestvovalo.

Iako srpski zvaničnici do sada nisu imenovali rusku službu kao organizatora, njihovu ulogu utvrđivali su francuski i nemački istražitelji.

Deo grupe iz Srbije, koja je učestvovala u rasističkim akcijama, priveden je u Francuskoj još krajem maja, preneli su tada francuski mediji.

Identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima.

"Ovo je veoma nezgodna činjenica za vlasti u Srbiji. Oni su morali da urade nešto, najpre da uhapse te ljude, a sada i da donesu presudu. S obzirom na to da je Moskva dala podršku srpskim vlastima, njima sada nije u interesu da se hvale time i zbog Kremlja, ali i zbog svog glasačkog tela koje je većinski antizapadno orijentisano i proruski orijentisano", ukazuje Predrag Petrović.

Istraga ruskih paravojnih kampova u SrbijiSrbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve.

Predrag Petrović podseća i na obaveštajnu saradnju dve države u borbi protiv takozvanih "obojenih revolucija", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama.

Suočen sa masovnim protestima u Srbiji od novembra 2024, uz optužbe hiljada demonstranata protiv vlasti za korupciju, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu pokušaj "obojene revolucije".

"Vlasti u Rusiji su praktično zadužile srpske vlasti onim izveštajima da se u Srbiji priprema 'obojena revolucija'. Sve to ukazuje da je Srbija pogodan milje i odskočna daska za delovanje ruskih službi na Zapadnom Balkanu, ali i više u Evropi", dodaje on.

Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji.

Moldavska policija objavila je u septembru 2025. video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba".

U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji.

Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra.

Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata.

Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija.

Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana.

Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije.

"Ta obuka je tekla dužem vremenskom periodu neometano i do tog saznanja smo došli tek nakon što su vlastima u Srbiji predočeni neoborivi dokazi o postojanju tog paravojnog kampa", ukazuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Slučaj je u Srbiji i dalje u fazi istrage. Dvojica osumnjičenih nisu u pritvoru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u mesecima nakon hapšenja izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije.

Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva.

Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država.

Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.