Zbog usvajanja spornih zakona crnogorska vladajuća partija ostala bez jednog poslanika
Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije.
Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik.
Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta.
Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati".
"Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić.
Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju.
Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv.
Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom.
Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima.
Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana.
Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju.
Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe.
Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost.
Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).
Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU.
Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.
Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.