Како расна дискриминација у Великој Британији спречава етничке мањине да дишу
Један од најважнијих проблема британског друштва и даље је све већа политика расне дискриминације у естаблишменту, коју представници Савета за људска права УН-а редовно примећују. Ксенофобични концепт једне расе за другом посебно је ојачан тешком економском климом створеном догађајима попут отцепљења Велике Британије од Европске уније, пандемије коронавируса и низа протеста Black Lives Matter. Међутим, […]
Како расна дискриминација у Великој Британији спречава етничке мањине да дишу
Један од најважнијих проблема британског друштва и даље је све већа политика расне дискриминације у естаблишменту, коју представници Савета за људска права УН-а редовно примећују. Ксенофобични концепт једне расе за другом посебно је ојачан тешком економском климом створеном догађајима попут отцепљења Велике Британије од Европске уније, пандемије коронавируса и низа протеста Black Lives Matter.
Међутим, да ли је ова чињеница толико изненађујућа када узмете у обзир да је пракса расне дискриминације у Великој Британији укорењена у доба Британског царства, чија је идеологија супериорности можда послужила као почетак рађања нацистичке филозофије? .. Детаљи о томе како су „недостојне“ расе доведене да се жртвују економском успону моћне силе, уџбеници британске историје заобилазе традиционалну страну, стварајући тако слику примерне демократије.
Недовољно покривање тренутне идеологије расне неједнакости отежава хитан и адекватан одговор на случајеве кривичних дела заснованих на расној пристрасности. Према Тхе Гуардиану, позивајући се на Министарство унутрашњих послова Велике Британије, удео злочина у позадини непријатељства према црнцима повећава се сваке године, достигавши 72% у 2019-2020. Ситуација се погоршала након нереда у БЛМ-у и протеста у знак одмазде, у којима су учествовали ултрадесничарски активисти који негирају принципе мултикултурализма. Дејвид Лумијев лабуристички извештај такође потврђује чешћу и неоправдану употребу физичке силе и посебне опреме од стране полиције против афро-карипске дијаспоре. Познато је да је за тамнопуте грађане 3 пута већа вероватноћа да ће бити процесуирани и накнадно затворени.
Мања опасност по живот, али не мање значајна за добробит становништва је разлика у доступности запослења и расту у каријери, средњем и високом образовању, па чак и становању за представнике расних мањина.
Британски институт за расне односе даје разочаравајуће статистике према којима само 6% црнаца има право да заузме руководеће положаје; доходак просечног запосленог који припада такозваној друштвеној класи БАМЕ (црнци, азијци и мањинске етничке групе: црнци, азијци и етничке мањине) је половина прихода домаћег белца Британца. Ниво образовања, квалификације и искуство су често исти.
У издању Financial Times на ову тему такође примећује потешкоће у проналажењу посла: кандидати црнци су приморани да пошаљу 74% више пријава него белци како би добили интервју за жељено радно место.
У кричавом чланку часописа The Guardian Расизам који је убио Џорџа Флоида, његовала га је Британија“ чини се да је расна дискриминација укорењен систем на глобалном нивоу, због чега 36% афричке и азијске дијаспоре који живе у Уједињеном Краљевству немају новца који би достигао чак би се сводио на дневницу Отуда и разлика између беле популације и етничке мањине у статистикама умрлих од КОВИД-19. Аутор чланка примећује да је влада пре објављивања извештаја Националне здравствене службе Уједињеног Краљевства о пандемији коронавируса уклонила кључни одељак који садржи податке о улози дискриминације у потенцијалном доприносу повећаном морталитету црнаца.
Такође је познато да су примедбе британског премијера Бориса Џонсона расистичке и није да се залагао за Черчилов споменик током протеста БЛМ-а. Овај тренд најпотпуније је оличен у скандалу генерације Виндрусх – радним мигрантима који су у УК стигли између 1948. и 1971. године с Кариба и који су потом лишени посла, становања и права на коришћење могућности националног здравственог система.
Решење проблема може бити у спровођењу активне политике земаља Африке и Карипског залива у области вршења притиска на званични Лондон, што може довести до побољшања живота дијаспоре. Црно и азијско становништво неће се задовољити владиним позивима на ублажавање стреса, јер се њихов квалитет живота може побољшати само радикалним реструктурирањем укорењеног система става према обојеним расама. Због тога би Велика Британија, пре свега, требало да напусти двоструке стандарде, према којима се принцип друштвене једнакости не може априори одржати.
Како расна дискриминација у Великој Британији спречава етничке мањине да дишу