Берлин отворено пркоси Вашингтону
Америка зна ко сте. Спољнополитички комитет Сената САД шаље обједињену, непогрешиву двостраначку поруку свим компанијама укљученим у „Северни ток 2”: ако сместа не одступите, бићете санкционисани. Тим речима Тед Круз, републикански сенатор из Тексаса, један од коаутора два америчка закона о санкционисању „Северног тока 2” (ратификована 2019. и 2021), прокоментарисао је најновију одлуку утицајног комитета […]
Берлин отворено пркоси Вашингтону
Америка зна ко сте. Спољнополитички комитет Сената САД шаље обједињену, непогрешиву двостраначку поруку свим компанијама укљученим у „Северни ток 2”: ако сместа не одступите, бићете санкционисани. Тим речима Тед Круз, републикански сенатор из Тексаса, један од коаутора два америчка закона о санкционисању „Северног тока 2” (ратификована 2019. и 2021), прокоментарисао је најновију одлуку утицајног комитета поводом даљег кажњавања оних који раде на руско-западноевропском гасоводу, који је 95 одсто већ завршен.
Нова формулација предложених америчких санкција представља проширење Крузовог недавног предлога да Вашингтон под лупу стави 20 руских бродова укључених у финиш „Северног тока 2”. Уколико би „све компаније актери ’Северног тока 2’” постале предмет санкција Вашингтона, на удару би се нашло око 120 европских компанија, од којих је већина из Немачке.
С ове стране Атлантика, након гласања у Спољнополитичком комитету америчког Сената, званични Берлин остао је пркосан према најновијим претњама с Капитол хила. Што се Немачке тиче, гасовод „Северни ток 2” има смисла кад је реч о енергетској безбедности. Није реално сматрати да тај гасовод представља оруђе утицаја на Русију. Наравно, тај пројекат не би требало посматрати независно од понашања Русије. Истовремено, случај „Северни ток 2” се веома често проглашава неком врстом чаробне пилуле која би могла да „уразуми” Русију. То се не поклапа с реалношћу, кад се зна да Европа симултано купује руски гас преко Украјине и Турске, а Америка пазари велике количине нафте из Русије, навео је шеф немачке дипломатије Хајко Мас у интервјуу објављеном на немачком порталу „Т-онлајн”, на који се позива Тас.
У последњих 50 година снабдевање гасом никада није било политичко оружје у односима између Истока и Запада. Требало би врло пажљиво размотрити одступање од такве политике, упозорио је Петер Алтмајер, немачки министар привреде и енергетике.
„Не би требало повезивати завршетак ’Северног тока 2’ са случајем ’Наваљни’. Евалуацију и одлуке о градњи и завршетку гасовода треба обавити без обзира на друге теме. Уосталом, пројекат су, у складу са законодавном регулативом, одавно одобриле званичне власти низа европских држава”, додао је Алтмајер у изјави за „Функе медијенгрупе”, коју наводи Тас.
Алтмајер је уз то нагласио да ће „транзит гаса преко Украјине бити настављен и након завршетка” („Северног тока 2”). Немачки министар привреде и енергетике отишао је и корак даље, најавом избалансираних токова енергетског снабдевања Немачке у будућности (најјачу економију Европе у септембру чекају избори). „Поред изградње терминала за увоз течног гаса, побринућемо се да не зависимо од снабдевања гасоводом, ако Русија покуша да изврши политички притисак преко снабдевања гасом”, обећао је Алтмајер.
У међувремену, Атлантски савет, у јуче објављеној анализи, процењује да Москва има и друге амбиције повезане са судбином „Северног тока 2”.
„Очигледна је намера Русије да оформи алијансу с Немачком и Аустријом (такође и с Холандијом и Белгијом), против источне и северне Европе… Вредно је пажње уочити да је Немачка, иначе највише мултилатерална међу већим државама ЕУ, унилатерално деловала толико дуго… Срећом, Немачка није уједињена поводом ’Северног тока 2’”, стоји у тексту под насловом „Које ће бити импликације ако ’Северни ток 2’ буде завршен?”.
ЕУ би требало да буде захвална САД што решава проблем (у вези са судбином „Северног тока 2”, проблема који су они изгледа исувише слаби да сами реше, закључује др Андерс Аслунд у тексту за Атлантски савет.
Немачки бизнис жели гасовод зато што би „Северни ток 2” промовисао Немачку у гасно раскршће Европе и омогућио јој попусте у односу на конкуренцију, уверење је Атлантског савеза.
Тања Вујић/Политика