САД и ЕУ губе стрпљење са Куртијем
Треба имати у виду да је Курти одрастао и сазревао уз Демаћија, за кога је једини и најважнији циљ било управо стварање велике Албаније. За Куртија то није ствар маркетинга и празна прича за одржавање у политичком животу, као, на пример, за Харадинаја, већ искрени приоритет над свим приоритетима. Упркос помпезним најавама, састанак о западном […]
САД и ЕУ губе стрпљење са Куртијем
Треба имати у виду да је Курти одрастао и сазревао уз Демаћија, за кога је једини и најважнији циљ било управо стварање велике Албаније. За Куртија то није ствар маркетинга и празна прича за одржавање у политичком животу, као, на пример, за Харадинаја, већ искрени приоритет над свим приоритетима.
Упркос помпезним најавама, састанак о западном Балкану који је претходних дана одржан у Бриселу очекивано није имао никакав конкретан и опипљив резултат.
Пре свега, добро је да у врху ЕУ постоји макар реторичка свест о значају региона, и то би, у начелу, могло да буде охрабрујуће. Али имплементација је, када је и има, разводњена, спора, бирократизована и без искрене жеље да се постигне напредак. Последњих недеља били смо сведоци најава неколико значајних иницијатива када је у питању ангажман ЕУ у региону, попут вести о великој инвестицији у регионалну инфраструктуру. У настојању да се активније супротстави интензивираном присуству других глобалних сила у региону, Брисел покушава да шминкањем већ усахле шаргарепе изврши контраудар.
Ми јесмо стратешки опредељени за чланство у ЕУ, али смо током година, нажалост на сопственом искуству, научили да у најаве и обећања, па и „чврсте гаранције” не верујемо и не чинимо више никакве уступке, јер су се листом показале као празна прича. У те најаве и обећања не верује више нико са западног Балкана, као ни они који та обећања дају.
Да је ЕУ искрена у прокламованој посвећености интеграцији земаља западног Балкана, све земље би биле примљене у чланство ЕУ по скраћеном поступку. То би био и најефикаснији начин за трајно помирење и стабилизацију региона. Али таква жеља и намера не постоје, наводно због задовољења преговарачких критеријума, иако су до сада у више наврата у чланство примане земље које нису биле ни близу да достигну те критеријуме, а да би бесмисао био још већи, управо су оне те које данас блокирају земље западног Балкана да направе прве кораке на том путу.
Погледајте само случај Северне Македоније, која је учинила све што се од ње тражило, а не може да почне преговоре због бугарске блокаде. Уместо да дисциплинује Бугаре, Брисел сада жели да издвоји Албанију, која би преговоре требало да почне у пакету са Северном Македонијом, како би Тирана кренула у преговоре, а Северна Македонија заувек остала талац регионалне чланице ЕУ која се по многим питањима понаша неевропски. За очекивати је да овај модел понашања преузме и Хрватска, још једна земља која је преурањено примљена у чланство ЕУ искључиво захваљујући протежирању од стране Немачке, а која се сада осећа позваном да другима соли памет. Сваки од корака које су ове земље предузеле у последње време у региону заправо су скандалозни покушаји лечења историјских фрустрација и скретања пажње са хаотичне унутрашње политичке ситуације, корупције, пропалих економија.
У истом контексту помпезне приче без истинске садржине треба посматрати и најаве у вези са обновом дијалога Београда и Приштине у јуну.
Да, могуће је да ће Немачка и САД успети да умоле Куртија да дође у Брисел, али било какав помак је само још једна ставка са листе жеља, која у реалности нема изгледе да изнедри никакво конкретно решење – без политичара са наше стране који је спреман да понизно спусти главу и испуни им све жеље, из овог или оног мотива.
Чињеница је да и САД и ЕУ полако губе стрпљење са Куртијем, који је решио да измисли топлу воду и он буде тај који ће постављати услове наставка дијалога смишљањем „принципа” деловања. Посебно се нерадо гледа на његове испаде у вези са великом Албанијом, јер њима, у овом тренутку, компликује ситуацију у региону. Али треба имати у виду да је Курти одрастао и сазревао уз Демаћија, за кога је једини и најважнији циљ било управо стварање велике Албаније. За Куртија то није ствар маркетинга и празна прича за одржавање у политичком животу, као, на пример, за Харадинаја, већ искрени приоритет над свим приоритетима. Иако и у међународној заједници има оних који потајно протежирају решавање албанског националног питања на овај начин, на штету других нација у региону, а пре свега Срба и Србије, Куртијево махање великом Албанијом у овом тренутку им прилично компликује план замагљивања правог циља причама о регионалној стабилности, непромењивости граница, итд.
Испоставило се да Османијева, која је као Тројански коњ убачена од стране САД у Самоопредељење, да би, кад за то дође тренутак, ослободила и тзв. државу Косово и њихове менторе од екстремног Куртија, није дорасла том задатку. Отуда и њени покушаји да докаже свој патриотизам и додвори се тврдолинијашима.
Лицемерно је и скандалозно оглашавање Османијеве о наводној угрожености планинара који су хистерично реаговали на удаљене пуцње ловаца на северу покрајине. То је тај модел пресамићивања и прављења позоришта са лажном угроженошћу, који смо последњих деценија небројено пута гледали, од селективног тровања школске деце гасом који је нападао само албанске ученике у мешовитим одељењима, а на који су, ето чуда, друга деца била отпорна, преко лажног штрајка глађу рудара, и тако даље. Све је позориште, а Албанци једини имају тапију на улогу жртве.
Ако Османијева наводно поштује позицију на којој се тренутно налази, она, као „председница” свих грађана који живе у покрајини треба да се огласи и осуди сваки од десетина етнички мотивисаних напада на Србе и српску имовину који су се десили у последње време. Толико о зрелости и демократичности и друштва и тзв. елите на овом окупираном делу српске територије.
Шта Курти жели најавом тужбе за геноцид? Најавама тужбе против Србије Курти покушава да постигне више ствари:
– да нађе оправдање за одбијање да конструктивно седне за преговарачки сто и преузме обавезе Приштине из претходно потписаних споразума
– да скрене пажњу са своје реалне неспособности да испуни предизборна обећања о борби против корупције, организованог криминала, побољшању животног стандарда. Коришћење оваквих „ултрапатриотских” тема је увек било рецепт да се грађанима помути објективност. Курти је већ био на удару критика због аутистичног приступа борби против пандемије, јер, док је он махао популистичким изјавама и одбијао помоћ, сам је био вакцинисан а обични грађани су умирали због његове „тврде принципијелности”
Њему као личности генерално је потребна инцидентна ситуација да би као политичар сакрио све своје недостатке. Прагматично вођење владе њега не занима, нити има капацитет да то успешно ради
– да на овај начин додатно дезавуише рад Специјалног судског већа у Хагу и минимализује злочине почињене од стране ОВК-а, нарочито оне према српским жртвама
С тим у вези, треба поменути и тај несхватљиви однос албанског друштва у целини на КиМ према неалбанским жртвама, према неалбанским гробљима, према неалбанским богомољама. Шта се то дешава са Албанцима на КиМ? Како су од часног, породичног и традиционалног народа постали рушитељи гробаља, отимачи имовине својих комшија, људи који на спомен-плочу невиним жртвама НАТО бомби онима који нису припадници њиховог народа уместо имена стављају три тачке?!
Да ли Курти може да поднесе такву тужбу? Начини постоје а и у региону има већ поменутих земаља које би се вероватно радо нашле на услузи, како би и на тај начин покушале да прикрију своје злочине и протежирање неофашизма.
Небојша Човић/Политика