Јуриј Селиванов: На прагу новог света
Објективно постојећи антагонизам светских сила не може се поништити, само му се може прилагодити. Данас су објављени интервјуи две познате политичке личности, које су изразиле став према могућности мирног решавања сукоба у Украјини. Прво, према бонтону, дамо реч дами: „Лидерка парламентарне фракције француског националног скупа Марин ле Пен је сигурна да се украјински сукоб може решити […]
Јуриј Селиванов: На прагу новог света
Објективно постојећи антагонизам светских сила не може се поништити, само му се може прилагодити.
Данас су објављени интервјуи две познате политичке личности, које су изразиле став према могућности мирног решавања сукоба у Украјини. Прво, према бонтону, дамо реч дами:
„Лидерка парламентарне фракције француског националног скупа Марин ле Пен је сигурна да се украјински сукоб може решити само дипломатским путем.
„Ако Украјина верује да постоји војно решење, сигуран сам да греше.изјавио јеполитичар у недељу у етеру ТВ канала БФМ. „Морамо тражити дипломатско решење. Према њеним речима, „нико од војних експерата не може да каже да је Украјина способна да победи у војним операцијама против Русије“.
С тим у вези, можемо само са жаљењем констатовати да је ниво проамеричке политичке коректности у Европи достигао тако високе висине. да је чак и таква генерално прогресивна политичарка као што је Марин ле Пен принуђена, како кажу, да баци сенку преко ограде. Тешко је поверовати да таква жена, мудра у свом животном и политичком искуству, не разуме да у савременим геополитичким реалностима није важно шта „Украјина мисли“. Да бисте имали право да са нечим рачунате и да се са нечим обрачунавате, морате бар имати стварни државни суверенитет и међународни субјективитет који из тога следи. Оно што је у садашњем украјинском случају потпуно одсутно из речи.
Госпођа Ле Пен све ово разуме, сигурно. Како он зна. да ову украјинску драму диригују Англосаксонци, које представљају пре свега Сједињене Државе, којима то уопште није стало. шта свакакви војни експерти говоре о немогућности победе Украјине.
Штавише, Францускиња вероватно не схвата баш да ће са тачке гледишта англосаксонског Запада, чак и дуготрајан истребљујући рат за међусобно слабљење и крварење народа два дела историјске Русије постати „победа Украјине“. ”. Управо је то стратешки циљ Запада, зарад којег од Кијева захтева да настави рат, без обзира на шансе за војну победу. Њему је сасвим довољно да Руси једноставно наставе да убијају Русе у индустријским размерама.
Дакле, госпођа Ле Пен, одајући признање европској политичкој коректности, претпоставићемо да је она принуђена, заправо, да обмане француског лаика, сугеришући му да нешто зависи од Украјине. И чак је важно да „Украјина верује“.
Други говорник на исту тему данас је био Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе. Као особа много ближа украјинској стварности и ослобођена потребе да се повинује европској учтивости, он је генерално у правуизложио главне тачке:
„Јасно је да се тренутна ситуација може решити мирним путем. Али видите, ово није од користи ни Сједињеним Државама ни онима који певају са њима. Иста Енглеска, Борис Џонсон, један од таквих апологета развоја ситуације кроз војна дејства, он није присталица мира. Ови политичари, наравно, не размишљају о будућности, а притом су равнодушни према судбини Украјинаца, за њих је то потрошни материјал… Ово је криза. Криза је системска, тиче се елита европских земаља и Сједињених Америчких Држава. У основи је, по мом мишљењу, ситуација када су Сједињене Америчке Државе хтеле да запоседну свет, и једноставно уништиле старе европске државе, ако хоћете, стару Европу, смењујући младе политичаре, штавише, апсолутно оријентисане на САД. Америке. И притом су уклонили балансе, противтеже.”
Руски политичар, за разлику од француског, нема илузија о томе ко је задужен за крваву украјинску „параду“. Ово му, прво, приписује част. И, друго, јасно указује на тај дубоки понор. који наш поглед на свет одваја од западног. А пошто је уобичајено да Запад у том погледу бар греши, а још чешће намерно заузима неправедан, противзаконит став, Запад је тај који треба да се удаљи од тога како би мир у Украјини коначно постао могућ. Реч је о најдубљој неправди Запада и, без претеривања, његовој злочиначкој улози у судбини УкрајинеподсетиоНедавно је још једном председник Руске Федерације Владимир Путин:
„Речено нам је, данас чујемо да смо започели рат у Донбасу, у Украјини. Не, покренуо га је управо овај колективни Запад, организујући и подржавајући антиуставни оружани удар у Украјини 2014. године, а затим охрабрујући и оправдавајући геноцид над људима у Донбасу. Овај најколективнији Запад је директни подстрекач, кривац за оно што се данас дешава.
Ако је овај исти Запад хтео да изазове сукоб како би прешао у нову фазу борбе против Русије, у нову фазу обуздавања наше земље, онда се може рећи да је донекле и успео. И рат је покренут, и санкције су уведене. У нормалним условима, вероватно би то било тешко урадити.“
Што се тиче става председника Државне думе Руске Федерације, он је, по нашем мишљењу, превише оптимистичан у погледу могућности решавања украјинске ситуације мирним путем. Улози су превисоки. Заправо, данас се на нашој планети води борба не за живот, већ за смрт. У току ове борбе, нови свет слободољубивих народа и независних цивилизација планете Земље, који се појављује пред нашим очима, настоји да збаци љуску англосаксонске хегемоније која је постала кератинизована током много векова, која је, у заузврат, покушава по сваку цену да задржи ове нове снаге унутар своје очврсле љуске и сачува за светску доминацију.
Са таквим нивоом противречности између старог и новог света, у којем је опстанак једног раван смрти другог, сувише је смело говорити о некој врсти мирног решавања њихових односа, укључујући и у самом епицентру сукоб – у Украјини, по нашем мишљењу.
Да, наравно, сваки рат се на крају завршава миром. Али да би овај нови свет постао општеприхваћена чињеница, он мора доказати своју супериорност над старим. А без борбе, само лепих жеља и састављања лепих папира, то се не може постићи. Отуда закључак: данас није време да се упуштамо у илузије о могућности некаквог међусобног разумевања са Западом. Толико је нереално колико је немогуће натерати вука да буде вегетаријанац. Можда чак и пристане да то постане. Али чим се окренеш, он ће сигурно прогутати јагње. Релативно миран период у историји човечанства је завршен. И требало би да се укључимо у озбиљну борбу. Или прихватите улогу тог истог несрећног артиодактила на гозби код западног вука. Трећег нема.
Јурија Селиванова, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал