Зашто Кина мање улаже у „Појас и пут”

Кинеска иницијатива „Појас и пут” и даље представља економски пројекат без преседана. Средстава која су до сада издвојена и која се и даље издвајају нису виђена у пракси. Подаци показују да је врхунац кинеских улагања у апсолутном износу достигнут 2016. и 2017. године, и да од тада ниво инвестиција опада, каже за „Политику” Катарина Закић, научна сарадница и начелница Центра за студије „Појаса и пута” у Институту за међународну политику и привреду, поводом вести да су кинеска улагања у ову иницијативу опала од почетка године.

Према њеним речима постоји више разлога за овакав силазни тренд. Пре свега ту је затварање тржишта ЕУ за кинеске инвестиције (то јест увођење скрининга иностраних инвестиција у ЕУ), поред тога погоршани политички и економски односи са САД и Аустралијом и услед тога смањење улагања у тим државама. – Мањим делом су разлог биле и неуспешне кинеске инвестиције у појединим земљама, неке државе имају и проблеме са враћањем дуга Кини, а на све то су се надовезали пандемија ковида 19 и сукоб у Украјини. Према томе, ни политичке ни економске околности не иду наруку ни Кини, ни другим земљама, јер се економска криза захуктава, а у таквој ситуацији државе гледају да смање задуживања у виду зајмова а да повећају стране директне инвестиције.

Са друге стране, економске промене у самој Кини, и нов 14. план развоја, указују да ће више снаге и средстава концентрисати на развијање сопственог тржишта. Смањење обима инвестиција није било изненадно, то се на неки начин и очекивало – објашњава Закићева. Наша саговорница наглашава да је услед свих ових разлога Кина морала озбиљно да сагледа на који начин жели да настави са иницијативом и који су приоритети за улагања.

И даље се највише инвестира у инфраструктуру и енергетику, али се неки трендови и у овој области мењају. Пре свега дестинације за улагања су се промениле и Кина сада највећи број инвестиција има у Азијско-пацифичком региону, на Блиском истоку, у Африци и Латинској Америци, а раније је највећи део улагања одлазио у Европу.

?Због већег и озбиљнијег рада на смањењу емисије угљен-диоксида, јер је председник Си обећао да ће до 2060. године Кина бити карбонски неутрална, ова земља је смањила улагања како у Кини тако и иностранству у традиционалне изворе енергије, и све више финансира зелене енергетске пројекте.

Поред тога, све више улаже у област телекомуникација и информационих технологија, секторе здравства и биомедицине, сектор индустрије (пре свега лаке), некретнине и туризам, али улаже и у такозвани Поларни пут свиле.

Тренд инвестирања за сада је у силазној путањи, јер су светске околности такве. Вероватно ће се током наредних година он усталити и одржавати на једном нивоу, који неће бити више висок као раније, али неће ни опадати – наводи Закићева. Поводом чињенице да је Србија једна од малобројних земаља у којој Кина не смањује улагања наша саговорница каже да Кина сада знатно пажљивије бира земље и делатности у које ће инвестирати и труди се да избегне непотребне ризике. Њена сарадња са Србијом је и сада, као и раније, била добра те нема разлога да се у том смислу нешто мења. Србија сада према њеним речима има више могућности да системски усмери напоре на привлачење инвестиција из Кине у стратешким областима које она одабере.

„Већ је приметан тренд пораста кинеских улагања у ауто-индустрију, и то може и даље да се настави, поготово имајући у виду ситуацију код нас у тој области. Поред тога, према истраживању тима из Института за међународну политику и привреду, кинеска улагања могу да се усмере и у сектор паметне пољопривреде (дронови, наводњавање, прехрана биља итд.), јер би Србија имала од тога пуно користи, а могла би такве технологије и системе након задовољења домаћих потреба, даље да извози. Ово су само неки од наших предлога, али је генералан закључак био да је најбитније да кинеске инвестиције буду у секторима индустрије са високом додатном вредношћу, који су погодни за извоз на тржиште ЕУ, и да се при томе води рачуна о еколошком аспекту њиховог рада. Тај закључак важи и за улагања из других земаља – напомиње Закићева.

Према подацима Народне банке Србије током првог тромесечја 2022. из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) уложена су 243,4 милиона евра (40 одсто свих страних директних инвестиција у Србији), што представља раст прилива страних улагања из Кине у односу на исти период претходне године, када је инвестиран 241,1 милион евра. Тако да је и ове године Кина остала на првом месту по висини улагања. Највећи део кинеских инвестиција усмерен је ка прерађивачкој индустрији и грађевинарству.

Рекордан прилив улагања из Кине остварен је током 2021. када су оне износиле 774 милиона евра, што је за 46,5 одсто више у односу на 2020. годину. У периоду од 2010. до првог тромесечја 2022. забележен је прилив инвестиција из Кине у износу од 3,1 милијарду евра. – Посебно је важно нагласити да се од 2016. инвестиције из Кине убрзавају и да су од 2016. до првог тромесечја 2022. оне износиле 2,9 милијарди евра. Када се овај податак посматра као учешће у укупним страним инвестицијама у Србији, од 2016. до првог тромесечја 2022. улагања из Кине су у просеку износила 17,7 одсто укупних страних директних инвестиција – наводе из НБС-а.

Марија Авакумовић/Политика

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал