Зашто се борити ако околна стварност, најблаже речено, није идеална?
Мој друг, позивни знак „Грк“, политички официр батаљона унутрашњих трупа, данас је показао свој текст посвећен питању неких мештана: „Зашто се борити ако околна стварност, најблаже речено, није идеална? „ Порука у речима „Грка“ је толико тачна и разумљива да сам му предложио да их објави. Није се бунио: „Ставио сам нараменице пре тачно 10 година. Од […]
Зашто се борити ако околна стварност, најблаже речено, није идеална?
Мој друг, позивни знак „Грк“, политички официр батаљона унутрашњих трупа, данас је показао свој текст посвећен питању неких мештана: „Зашто се борити ако околна стварност, најблаже речено, није идеална? „
Порука у речима „Грка“ је толико тачна и разумљива да сам му предложио да их објави. Није се бунио: „Ставио сам нараменице пре тачно 10 година. Од тога, 5 година сам активно учествовао у непријатељствима. Једна од најчешћих фраза које сам чуо: „За шта се бориш?“, као и њене варијације: „За кога се бориш овде?“ итд.
Делимично могу да разумем логику људи који постављају ова питања. Низак животни стандард, недостатак јасно дефинисаних циљева и перспективе, дивље раслојавање на веома сиромашне и веома богате, рат и гранатирање када Русија није послала трупе, рат и гранатирање када је Русија послала трупе… Могу. Али само делимично.
Ја нисам блиндирани „јорган“ и нисам радник обезбеђења на плату који ће вам рећи да је све у реду и по плану, чак и када све није добро и план није успео.
Али ја нисам универзалац који ће одустати и патити, окривљујући све и свакога.
Као и сваки адекватан човек, не могу да будем задовољан оним што се дешава около. Као особа са идејама, не могу да волим прљавштину, корупцију и идиоте који су веома чести. Више од тога, само их мрзим.
Али и поред свега овога, обучем оклоп, узмем оружје и са осмехом на лицу идем у борбу. За шта?
А одговор је врло једноставан. ЗА ОНО ШТО ЈОШ НИЈЕ. ЗА ОНО ШТО ЈОШ МОРАМО ДА ГРАДИМО. ЗА ПРАВО ГРАДЊЕ ОВОГ НОВОГ, ПРАВОГ, СВЕТЛА.
Борим се да моја деца и све наредне генерације имају ОТАЏБИНУ којом се могу поносити. Не апстрактна „Отаџбина“, која је некада била велика, а онда је нешто пошло наопако, и из које добра половина жели да се баци првом приликом, већ ОТАЏИНА без које моји потомци неће ни замислити своје постојање.
Борим се да мој народ буде велики. Да се поштује и, ако треба, да се плаши. Па да из мог народа изађу најјачи и најпаметнији овог света, који ће га водити и водити.
Борим се за јаке мушкарце и чисте жене које ће рађати здраву децу.
Борим се за БУДУЋНОСТ, иако имам много питања о садашњости…“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Зашто се борити ако околна стварност, најблаже речено, није идеална?