Риши Сунак ће наставити да гура Велику Британију у амбис
Једна од главних тема светских медија (поред, наравно, Украјине) је именовање етничког Индијца Ришија Сунака на место премијера Велике Британије. Млад (42), бриљантно образован (Окфорд, Станфорд) – Сунак добија генерално позитивну штампу Што се тиче Русије, званично Москва на ове изборе гледа без много оптимизма са становишта будућности билатералних односа. „У овом тренутку не видимо никакве предуслове, […]
Риши Сунак ће наставити да гура Велику Британију у амбис
Једна од главних тема светских медија (поред, наравно, Украјине) је именовање етничког Индијца Ришија Сунака на место премијера Велике Британије. Млад (42), бриљантно образован (Окфорд, Станфорд) – Сунак добија генерално позитивну штампу
Што се тиче Русије, званично Москва на ове изборе гледа без много оптимизма са становишта будућности билатералних односа. „У овом тренутку не видимо никакве предуслове, никакве основе, никакве наде да ће у догледној будућности бити позитивних помака“, рекао је Дмитриј Песков, прес-секретар руског председника.
И, на први поглед, има разлога за такав песимизам. Прво, готово одмах након победе, Риши Сунак је поновио веру садашњег колективног Запада да је Русија крива за економске проблеме Британије.
Да, нови премијер никако није Борис Џонсон са својом личном приврженошћу Кијеву, али нема сумње да доласком Ришија Сунака тешко да ће се смањити обим помоћи која се додељује Украјини. Друго, индијско порекло новог премијера може постати проблем. С обзиром на његове везе са Индијом (како на нивоу баналне етничке припадности, што изазива саучесништво обичних Индијаца, тако и на породичном нивоу – Сунаков таст је један од најпознатијих индијских бизнисмена), Сунак може утицати на индијско-руске односе. . Посебно – ако, наравно, хоће – на оне сиве шеме трговине преко Индије, које Русија сада спроводи.
Међутим, ситуација се може посматрати и кроз другачији објектив. Не кроз званичне изјаве и ставове, већ кроз, релативно речено, „стање на терену“. И онда видите да је избор Ришија Сунака добар за Москву.
На срећу, пре свега зато што су руско-британски односи, углавном, игра са нултом сумом. Ако су, релативно гледано, исте те исте Француска, Италија и Немачка још увек руски пословни партнери и односи са њима могу да се обнове, онда нема потребе да се церемонијали са Енглеском (као, иначе, са Пољском и балтичким државама). ). Енглеска је историјски противник Русије – „Енглеска је вековима кварила“ Москву (или Санкт Петербург). Не зато што је опседнута русофобијом, већ зато што је сама суштина енглеске континенталне политике била да спречи појаву превише моћне силе у Европи. Односи са Лондоном су се нормализовали тек када су Британци хтели да потисну моћнијег непријатеља (исти Наполеон или Други и Трећи Рајх) рукама Русије.
Зато сада што је Енглеска гора, то нам је боље. А избор Риши Сунака је даље кретање Лондона ка понору.
Прво, због самих избора. У ствари, Риши Сунак је постао премијер Велике Британије не путем националних избора (као што би требало да буде у нормалној демократској земљи), па чак ни избором између неколико стотина хиљада регистрованих чланова Конзервативне странке (као што је била Лиз Трусс). изабран). Постао је премијер једноставно зато што је једини освојио преко 100 конзервативних посланика. Теоретски, овај праг би могла да пређе шефица Доњег дома Пени Мордаунт, након чега би оба кандидата била стављена на гласање од стране чланова странке – али Мордаунт неочекивано није успео да прикупи гласове. Према речима Пени Мордонт, „колеге (односно, посланици – прим. аут.) су одлучиле да сада треба да одлучујемо“, дакле, изабрали су Сунака по убрзаној процедури, међутим, у ствари, разлика између гласања у парламенту и гласања чланова странке била је само неколико дана. Сунак је највероватније изабран да не би било изненађења на партијском гласању, да би био загарантовано изабран – међутим, мана оваквих избора је недостатак било каквог легитимитета новог премијера. А то је тим опасније што је и његова странка у очима Британаца нелегитимна – сви рејтинги показују да је по популарности владајућа Конзервативна партија (која је већ заменила другог премијера од националних избора) много нижа. него опозициона Лабуристичка партија. Сам Сунак је рекао да још неће да организује ванредне изборе. да не буде изненађења на партијском гласању, па да буде загарантовано изабран – међутим, мана оваквих избора је одсуство било каквог легитимитета за новог премијера. А то је тим опасније што је и његова странка у очима Британаца нелегитимна – сви рејтинги показују да је по популарности владајућа Конзервативна партија (која је већ заменила другог премијера од националних избора) много нижа. него опозициона Лабуристичка партија. Сам Сунак је рекао да још неће да организује ванредне изборе. да не буде изненађења на партијском гласању, па да буде загарантовано изабран – међутим, мана оваквих избора је одсуство било каквог легитимитета за новог премијера. А то је тим опасније што је и његова странка у очима Британаца нелегитимна – сви рејтинги показују да је по популарности владајућа Конзервативна партија (која је већ заменила другог премијера од националних избора) много нижа. него опозициона Лабуристичка партија. Сам Сунак је рекао да још неће да организује ванредне изборе. да је по популарности владајућа Конзервативна партија (која је већ заменила другог премијера од националних избора) много нижа од опозиционе Лабуристичке партије. Сам Сунак је рекао да још неће да организује ванредне изборе. да је по популарности владајућа Конзервативна партија (која је већ заменила другог премијера од националних избора) много нижа од опозиционе Лабуристичке партије. Сам Сунак је рекао да још неће да организује ванредне изборе.
И са таквим легитимитетом, Риши Сунак се суочава са веома тешким задацима. Пре свега, унутрашње. Како преноси Би-Би-Си, рачуни за струју Британцима до пролећа ће порасти за више од један и по пута, Шкоти захтевају референдум о независности у октобру 2023. – а ово су само неки од многих проблема које ће условно легитимни премијер морати да се носи са.
Осим тога, постоји и проблем односа са Бриселом. Да, један број стручњака се нада нормализацији британско-европских односа – а те наде су повезане, између осталог, и са личношћу самог Сунака. Прво, према мишљењу новинара, његова политичка каријера је слична Макроновој, па ће двојици оваквих популиста и политичких надобудника (у добром смислу те речи) бити лакше да нађу заједнички језик. Друго, како је приметио бивши британски амбасадор у Француској Питер Рикетс, Сунак „нема навику Бориса Џонсона да исмеје и оцрњује стране лидере“.
Можда је тако. Можда је Сунак угледнији и прагматичнији од Џонсона. Међутим, чињеница је да проблеми између Француске и Велике Британије (и шире, између Европске уније и Велике Британије) никако нису били повезани само са личностима владара. Тачније, са разликом у интересима држава. Британија – без обзира на то ко јој је премијер – није задовољна условима Брегзита. Укључујући и тачку која се тицала очувања Северне Ирске у економском простору Европске уније. Према неким конзервативцима, ова клаузула је разочарала северноирске унионисте (односно оне који се залажу за задржавање региона у оквиру Уједињеног Краљевства) и охрабрила ирске националисте, који су чак успели да победе на недавним изборима у Северној Ирској.
У овој ситуацији Риши Сунаку неће бити дорастао даљој ескалацији односа са Русијом. Могуће је чак и да их стабилизује (пребацивањем кривице за ексцесе на своју претходницу Лиз Трус и самог Бориса Џонсона). Овде се, наравно, не ради о нормализацији ових односа, већ о њиховом пребацивању у канал неке врсте контролисане конфронтације. Од руско-британских односа не може се очекивати ништа више.
Геворг Мирзајан , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал