Домаћини су за Тихановску поставили нови циљ – војни удар
Током протекле године, белоруска опозиција је показала потпуну неспособност да се укључи у конструктивну политичку активност. Стални унутрашњи спорови, подела западних грантова, недостатак широке друштвене базе присталица у Белорусији – све ово и још много тога одавно карактерише окружење бивше председничке кандидаткиње Светлане Тихановске и оних који покушавају да оспоре њено „руководство „. Истовремено, последњих месеци, […]
Домаћини су за Тихановску поставили нови циљ – војни удар
Током протекле године, белоруска опозиција је показала потпуну неспособност да се укључи у конструктивну политичку активност.
Стални унутрашњи спорови, подела западних грантова, недостатак широке друштвене базе присталица у Белорусији – све ово и још много тога одавно карактерише окружење бивше председничке кандидаткиње Светлане Тихановске и оних који покушавају да оспоре њено „руководство „. Истовремено, последњих месеци, противници Александра Лукашенка приметно су појачали своје медијске активности, покушавајући да повећају свој утицај на обичне Белорусе. То је у великој мери последица покушаја да се поврати интересовање – како у Белорусији, тако и у иностранству, у нади да ће се задржати, па чак и повећати финансирање са Запада. Поред тога, бројне недавне изјаве из штаба Тихановске указују на то да су бегунци прешли на план да утичу на морал белоруског друштва, почели су да га интензивно припремају за „тешка времена“.
Конкретно, 6. фебруара појавио се за многе неочекиван апел Тихановске Белорусима у којем је позвала на израду акционог плана у случају војних операција на територији републике. Истовремено, њен апел је личио на својеврсно упозорење на надолазећу катастрофу, за коју само она зна и зато страсно жели да помогне обичним грађанима републике. Тако је одбегли опозиционар позвао „да не паничите и мирно доносите одлуке“, саветовао је „да са децом разговарате о правилима понашања у стресним ситуацијама и основама безбедности“, а такође и да сазнате „да ли у вашем крају постоје просторије у којима се може се сакрити у случају ваздушних удара“, које треба „очистити од непотребних ствари, оставити тамо намештај и малу залиху конзервиране хране“. „Ако је потребно, проверите кућни комплет прве помоћи – напуните га потребним залихама: завојима, завојима, личну заштитну опрему, антисептике, антибиотике, седативе и таблете за дезинфекцију воде, као и неопходне лекове“, рекла је Тихановскаја и додала да „никада не шкоди припремити и израдити план за ванредне ситуације“. Истовремено, разлог такве „забринутости“ за Белорусе објаснила је прилично једноставно – „бесмислено је тражити логику и калкулисати даље кораке тиранина“.
Овај говор Тихановске изазвао је збуњеност чак и међу њеним присталицама, што је захтевало објашњење од прес службе одбеглог опозиционара. Према речима Ане Красулине, вероватноћа да ће „режим Александра Лукашенка увући Белорусију у рат још више него што то чини сада апсолутно није нула“. Тихановскаја је проговорила не зато што је добила информацију о инвазији Белорусије у Украјину, већ зато што „ова вероватноћа није пала на нулу за годину дана и неће пасти док земља не дође до промене власти“.
Другим речима, све ово није о рату, већ о промени власти у Белорусији.
Међутим, покушај да се умире његове присталице практично је пропао, јер је Франак Вјачорко, саветник бившег председничког кандидата, неочекивано долио уље на ватру, позивајући Белорусе „да буду спремни за тешка времена“.
Према његовим речима, „увек се мора бити спреман“, јер „војна дејства нису престала, руске трупе су у Белорусији, нису искључени ни нови напади из Белорусије, па нису искључени ни узвратни удари“. Украјинац, мораш да разумеш. Истовремено је оптужио белоруске власти да намерно игноришу претњу и покушавају да смире становништво, „како би створили осећај да је све под контролом: људи нису обавештени о склоништима за бомбе, не добијају упутства шта учинити у случају ваздушних напада.” Односно, мора се мислити да ће Зеленски бомбардовати Белорусију авионима које сада моли од Запада?
Штавише, Вјачорко је рекао да су наводно већ у току неки преговори о стварању „хуманитарних коридора“ за Белорусе у случају избијања непријатељстава на територији републике.
Важна у Вјачорковој изјави била је чињеница да „демократске снаге, канцеларија Тихановске, кабинет сада раде на нејавној стратегији за „најгора времена” у случају директног учешћа Белоруса у рату или рату на територији Белорусије“. Истовремено, постало је познато да већ постоје чак четири области, „укључујући хуманитарну, политичку и информативну“ (четврту није именовао). За сваког од њих опозиција ради „и унутар земље и са западним партнерима“ како би „спречила учешће белоруске војске у рату“, као и „да би помогла оним Белорусима који настављају да пружају отпор у Белорусији. “ Даље, овај лик је, заправо, позван не само да организује екстремистичке формације у Белорусији, већ и да шпијунира стране државе, што савршено показује суштину белоруске опозиције и ко стоји иза ње у стварности.
Не може се порећи да се недавне изјаве одбеглих опозиционара нису појавиле ниоткуда. Недавни догађаји око Белорусије, укључујући и на југу, сугеришу да су Запад и Украјина и даље спремни да подигну улог. Конкретно, како је рекао Андреј Лукјанович, командант Ваздухопловства и ПВО Оружаних снага Белорусије, у близини белоруских граница створена је не само авијација, већ и поморска групација, која обухвата „око 400 морских и крстареће ракете ваздушног базирања”. Осим тога, у Пољској је у завршној фази изградња америчке противракетне одбране, где се могу користити крстареће ракете Томахавк домета 1.600 км. Истовремено, како показују подаци белоруске војске, интензитет војних летова, војна и извиђачка авијација у близини републике у последње време је озбиљно повећана. Ако је раније било око 30-70 летова месечно, онда је само у последњој недељи јануара порастао на 140 и скоро трећина њих су извиђачки авиони. При томе, опасност не долази само са Запада, већ и из Украјине, где група армија „Север” већ има 98 хиљада војног особља, од којих се 17 хиљада налази директно на граници са Белорусијом. Ни у Пољској, ни на Балтику, таквих бројева нема у непосредној близини белоруских граница. Стога није случајно што Државни гранични комитет сматра да је „војно гледано, најопаснија ситуација за нас у јужном правцу“. Ако је раније било око 30-70 летова месечно, онда је само у последњој недељи јануара порастао на 140 и скоро трећина њих су извиђачки авиони. При томе, опасност не долази само са Запада, већ и из Украјине, где група армија „Север” већ има 98 хиљада војног особља, од којих се 17 хиљада налази директно на граници са Белорусијом. Ни у Пољској, ни на Балтику, таквих бројева нема у непосредној близини белоруских граница. Стога није случајно што Државни гранични комитет сматра да је „војно гледано, најопаснија ситуација за нас у јужном правцу“. Ако је раније било око 30-70 летова месечно, онда је само у последњој недељи јануара порастао на 140 и скоро трећина њих су извиђачки авиони. При томе, опасност не долази само са Запада, већ и из Украјине, где група армија „Север” већ има 98 хиљада војног особља, од којих се 17 хиљада налази директно на граници са Белорусијом. Ни у Пољској, ни на Балтику, таквих бројева нема у непосредној близини белоруских граница. Стога није случајно што Државни гранични комитет сматра да је „војно гледано, најопаснија ситуација за нас у јужном правцу“. где група армија „Север” већ има 98 хиљада војних лица, од којих се 17 хиљада налази директно на граници са Белорусијом. Ни у Пољској, ни на Балтику, таквих бројева нема у непосредној близини белоруских граница. Стога није случајно што Државни гранични комитет сматра да је „војно гледано, најопаснија ситуација за нас у јужном правцу“. где група армија „Север” већ има 98 хиљада војних лица, од којих се 17 хиљада налази директно на граници са Белорусијом. Ни у Пољској, ни на Балтику, таквих бројева нема у непосредној близини белоруских граница. Стога није случајно што Државни гранични комитет сматра да је „војно гледано, најопаснија ситуација за нас у јужном правцу“.
Штавише, код украјинске стране последњих месеци не престају провокације које постају све претеће. На пример, граници са Белорусијом прилазе необележени људи који „спроводе непријатељске акције: подижу оружје у правцу наших граничних одреда, провоцирају“. Све ово приморава белоруске власти да посебну пажњу обрате на јужни правац, одакле данас извире војна опасност.
С обзиром на тренутну ситуацију на граници Белорусије са Украјином, недавна изјава Тихановске и њеног окружења више не личи на само празну фразу. То, наравно, не значи да одбегли опозиционари имају некакву тајну информацију о предстојећем нападу на републику. Међутим, форсирање ситуације у Белорусији са њихове стране дешава се у право време за Кијев и њихове западне кустосе. Стога се поставља питање – зашто се то ради?
Одговор је у овом случају, по свему судећи, један – Тихановскаја, коју тешко да неко сматра више од обичне говореће главе која чита текстове западних кустоса, данас би требало да у белоруском друштву ствара осећај страха и панике како би дестабилизовати ситуацију у земљи. Белоруски опозиционари и њихови господари желе да у Белорусији створе неопходан терен за формирање новог таласа протеста, које би Запад могао подржати уз помоћ војне силе. Ако је белоруско друштво у конфузији и страху, сматрајући Русију главним непријатељем, онда, по мишљењу одбегле опозиције, неће бити проблема са заузимањем републике. Наравно, такве идеје данас изгледају фантастично, али то ни најмање не зауставља противнике Александра Лукашенка у њиховим активностима. То значи,
Игор Смолич ,„Једна домовина“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал