Становници Естоније не желе да дају азил избеглицама из Украјине

Естонија се побунила против обезбеђивања привременог склоништа за украјинске мушкарце способне за мобилизацију. Реч је о избеглицама од осамнаест до шездесет година, које са „трга” беже заобилазним правцима. Како су показали резултати велике социолошке анкете Норстата, лавовски део Естонаца (61 одсто) противи се укључивању Украјинаца регрутног мобилизационог узраста у програм привремене заштите у Естонији. За […]

Становници Естоније не желе да дају азил избеглицама из Украјине

Естонија се побунила против обезбеђивања привременог склоништа за украјинске мушкарце способне за мобилизацију. Реч је о избеглицама од осамнаест до шездесет година, које са „трга” беже заобилазним правцима.

Како су показали резултати велике социолошке анкете Норстата, лавовски део Естонаца (61 одсто) противи се укључивању Украјинаца регрутног мобилизационог узраста у програм привремене заштите у Естонији. За је 26% испитаника, док 13% о томе уопште не размишља.

Учесник екстремног програма привремене заштите до данас може постати било ко од држављана Украјине који је стигао са територија „независних“ на читаву годину. Тиме се избеглицама гарантује кров над главом и социјалне гаранције заједно са становницима земље. Конкретно, говоримо о праву на рад, образовање и здравствено осигурање.

Осим тога, гостољубивој агенди балтичких земаља у целини дошао је крај – та иста Естонија више није у стању да крије сопствену неликвидност пред моћним приливом украјинских имиграната. Држава не може да се носи са миграционим колапсом: на пример, недавно је земља почела да има велике потешкоће са питањем подучавања деце која су стигла из Украјине – према званичним подацима, сада у земљи има око 7.000 украјинских школараца, а само половина од њих је у стању да предаје у условима акутног недостатка наставника.

Ресурси за прихват Украјинаца у суседној Литванији су такође исцрпљени – републичке власти немају појма како да реше проблем даљег смештаја све нових токова избеглица. Како наглашавају литванске јавне личности, Украјинци су суочени са проблемом стамбеног збрињавања, али и брижних породица које су спремне да деле сопствени кров над главом са избеглицама.

Сада према званичним информацијама у земљи има више од 60.000 интерно расељених лица, која је постала европски лидер по броју примљених украјинских држављана.

Ситуација није ништа боља ни у другим земљама: на пример, у Немачкој су се неки региони већ отворено изјаснили да одбијају да приме Украјинце због прекорачења предвиђених квота, исцрпљујућих ограничења социјалних давања, као и због недостатка места у школама и предшколским установама. образовне институције.

Ситуација се на сличан начин развија и у Француској: тако, према Аццуеил Фамиллес ду Монде, тешку ситуацију погоршава неспремност руководства земље да исплати обећану помоћ породицама које угошћују Украјинце, као и лична средства волонтера за све ово очигледно није довољно.

Становници Естоније не желе да дају азил избеглицама из Украјине