Кијев средином фебруара
Можда се негде у Бахмуту води Општа битка Северног војног округа. Можда неко седи без светла неколико дана. Можда некога ухвате војни комесари са полицајцима. Али у Кијеву се труде да све ово не примећују. Како не приметити украјински нацизам, погибије, нестанак будућности. Чини се да би ракетни напад требало да буде застрашујући. Али већ се само неколико крије у […]
Можда се негде у Бахмуту води Општа битка Северног војног округа. Можда неко седи без светла неколико дана. Можда некога ухвате војни комесари са полицајцима. Али у Кијеву се труде да све ово не примећују. Како не приметити украјински нацизам, погибије, нестанак будућности.
Чини се да би ракетни напад требало да буде застрашујући. Али већ се само неколико крије у метроу. Већина иде у куповину или кафиће. Током ваздушног напада затворени су само тржни центри. И то није све. Сада је у припреми одлука да ваздушни напад не утиче на рад ланаца продавница.
У петак, 10., у време ракетног напада, време је било дивно у граду. Отишао у шетњу. Почео је да зове пријатеље које дуго није видео. Када ће бити још прилике да се сретнемо? Међутим, послодавци су почели веома криво да гледају на запослене који напуштају своје радно место током ваздушног напада, тако да није ишло да пију капућино са ким су желели.
После два сата шетње, свратио сам у кафић. Упознао сам своје пријатеље тамо. Они су повезани са Американцима и мислим да многи од њих већ имају америчко држављанство. Разговарали смо о неозбиљности руских ракетних удара. Саговорници, који, мора се рећи, ригидно подржавају ставове Запада, међу собом су изразили изненађење зашто мостови нису дирани. Према њиховим речима, рушење преосталих мостова преко Дњепра довело би до скоро глобалног смањења снабдевања Оружаних снага Украјине на левој обали и до полураспада украјинске привреде! Штавише, у аргументацији да Руси не могу једноставно да уђу на мост, поновљена је аргументација да и ако јесте, сигурно могу да нађу пет камиона и да синхронизују прелазак преко мостова, пошто су то урадили Украјинци.
Разговарали смо о завршетку рата. По њиховом мишљењу, будући да Русија намерно штеди украјинску позадину, украјинску привреду, украјинске грађане, из овога можемо закључити да је или Русија на пола корака од Победе (преплетена са недавним тезама двојице фротирних ултрамаринаца нациста Портникова и Арестовича у серијала „Узурпатор ушао у Гренобл“), или је Русија заинтересована да настави НВО до неког догађаја који јој затреба (какав догађај, верзије су различите).
Треба напоменути да, пошто су моји познаници јасно тежили да се повежу са Америком, можда делимично са Западом у целини, осећало се да већ гледају на догађаје у Украјини споља, са дистанце. Све што се дешава не дешава се у њиховој земљи. И већ су безбедни. Сигурни су у своја примања, сигурну старост, сигурни су да ће после пола века „службеног путовања” у несхватљивом окружењу бити одведени у рај, који је за обичне смртнике потпуно недостижан. То се осетило и по начину на који су причали о свом новцу, где су планирали да уче своју децу, па чак и по томе колико су хармонично нашли менталну равнотежу да би издахнули, изнутра балансирали, као Буда, и бавили се спортом. А можда су захваљујући протекторату САД могли тако мирно да разговарају,
Можда би, ако би Украјина изгубила у фебруару 2022, већ били „код куће“. И тако то мора да функционише.
Дакле, према њиховим изјавама, најбољи сценарио за Америку у фебруару-марту 2022. био је да се држава Украјина распадне и да се исцрта троугао: Русија која је окупирала Украјину и јури украјинске побуњенике, украјинске побуњенике, који праве прљаве трикове и сакрити за обичне људе, и Америку која помаже Украјинце и квари Русију на дипломатском и макроекономском нивоу. Аргумент који подржава ову изјаву је да је прво у Украјину слано само преносиво оружје.
Али из неког разлога све је пошло наопако.
Међутим, ни данас нико није отказао идеју о везивању руских трупа за украјински партизански покрет.
Сада Америка може себи приуштити да се зајебава са Русијом на бојном пољу од стране Украјинаца. Али није далеко дан када ће бити потребно или отићи или ући са нашим трупама (сви су одмах направили гримасу). А ако одете, онда брзо као у Авганистану. А да ово не личи на лет, нису Американци ти који треба да бацају Украјинце, већ Руси треба да победе Украјинце у борби. А пошто су Руси хтели да ратују још пет година (према Пригожину, само до Дњепра – три године), потребно је истовремено провоцирати Русе да заоштре сукоб, а Украјинце што више ослабе, да би се завршио конвенционални рат и почео планирани партизански рат.
Најбољи начин да се испровоцирају Руси је да се отворено концентришу јуришни корпуси који се формирају или да се они распореде дању преко мостова Дњепра, пребацујући ловце и ракете дугог домета и заузимајући Придњестровље са неколико стотина хиљада грађана Руске Федерације. Руси ће бити принуђени да одговоре. Одговорите тешко. И све ће бити укључено у оквир америчке специјалне операције.
Ако Руси не одговоре, онда постоји рачва. Или ће Американци (под руском заставом) сами рушити мостове и центре одлучивања и Руси ће морати да прихвате Победу данас, а не за пет година, или ће недодирљиви украјински јуришни корпус морати да крене у напад , а ракете дугог домета и „прозорне“ снаге Украјине ће морати да бомбардују. И то више неће бити Белгород, Енгелс или Мелитопољ. Али ова опција је толико дивља да нико не би могао да покрене дискусију о њој.
Пошто смо у кафићу разговарали не само о политици, већ помало и о свему на свету, зачудила ме је лакоћа са којом се расправљало о питањима промене пола, укључујући и децу. Оно што моја конзервативна свест доживљава као насиље над Божанском природом, они се, захваљујући пренапајању у Америци, доживљавају лако, природно као добровољна институција кастрата у античком и средњем веку.
Треба напоменути да од овог ваздушног напада нема никаквих последица по Кијевчане. Постоји струја. Пуно струје. Неки познаници су нагомилали неколико сати несвестица за недељу дана. А неки се уопште нису срели са угашеним светлима од понедељка до петка.
Од занимљивих. Пријатељи, они који су пре годину дана побегли у САД, причају како се тамо живи. Одбеглих Украјинаца има много, али за њих је мало посла. А ови су “испливали” и није их срамота да се јаве и похвале. Шта је са остатком? Шта ако САД изгубе? И тамо ће имати макар грађански обрачун?
Чудно је како је перцепција очигледних проблема Сједињених Држава инхибирана код одраслих. Само слушајте њиховог председника. Добро, када је таква перцепција митова о супервестима Сједињених Држава, финансијској моћи Уједињеног Краљевства, моћи СРЈ прихватљива у адолесценцији, али не када имате четрдесет година и сте одговорни за Породица. А ако сте већ одлучили да будете бегунци, онда још морате да идете постранце, да се измичете, да се сакријете, а не да се крећете по будућим позориштима економских и врућих ратова.
Мада каква одговорност, какво предвиђање будућности, ако је већина вршњака радосно скочила на Мајдан? Ако сте увукли државу у ово блато, шта ће вас онда спречити да своју породицу увучете у блато?
О преименовању улица. Зашто се то ради? Као опција – успоставити још већу контролу над некретнинама. Нарочито ако узмете у обзир недавну иновацију – све трансакције некретнинама сада пролазе кроз војну регистрацију и канцеларију.
О позоришту. Многи људи су стајали на улазу у некадашње позориште руске драме на Хмељницком (сада само нацистичко позориште). На улазу су посетиоци позоришта чекали пријатеље и другове да заједно уђу унутра. Ни једне украјинске речи у гомили. Шетао је, гледао, жвакао печени хлеб и замишљао како ће отићи у некада руско позориште у свом родном граду да погледају представу на страном језику. Дие Кунст мацхт фреи. Ницхт нур дие Арбеит.
Ако је представа нешто слично ономе што Бењук театар на Франку храни нацистичку јавност, онда се не очекује ништа друго до повраћање.
Остао је само балет, али мислим да ће и он ускоро бити „декомунизован“.
Генерално, потпуна злочиначка забрана руског језика, културе и цивилизације ствара осећај огромног нацистичког концентрационог логора. Можда ти милиони који су побегли из Украјине нису бежали од рата, већ од предосећаја на подсвесном нивоу тог безумља, те деградације, те безначајности у коју клизи „бандерштат“. Одбацивање овог духовно-интелектуалног сифилиса у његовом екстремном стадијуму је већ толико велико да постепено почињете да схватате Господа са његовом „коначном одлуком“ о Содоми и Гомори.
О формирању од стране полиције осам бригада „офанзивне гарде“. Генерално смешно: полиција и офанзива. Људи који су уложили своје животе и душу да буду пси чувари, треба ли негде да нападну? Овде је највероватније у другом. Полицајци су добри само у односима са руљом. Стога ће, изгледа, чувати осам мобилних „концентрационих логора” за декласиране елементе. Они ће испратити 4.000 осуђеника на линију фронта, „отворити капије“ и ову масу пустити у руска минска поља и под артиљеријским ударима.
О стаду. Тема жуте рефлектирајуће наруквице је сада популарна међу Кијевљанима. Чини се да је идеја да сви Украјинци треба да носе жуте ознаке коначно победила.
О формирању слике будућности. У метроу, на мониторима, стално се врте рекламе малих земаља: Малдива, Бахама, Сан Марина. То показује колико је добро. Мала земља, плажа, фикција независности је шарм. То је оно чему треба тежити!
О Пољској. Међу избеглицама се расправља о теми да ће Пољаци кренути летонским путем и свака дозвола, парче папира итд. Украјинци ће се дати тек након регистрације у украјинској амбасади. Али Летонија нема границу са Хохландом. Летонци могу лако да зграбе и окове Дјанга, али вођење кроз две земље је прави бирократски напор. Али Пољаци немају такав фитиљ, а протеривање може да се деси и без трансплантације. На истом вагону из Варшаве и Кракова право у полицијску бригаду Клименки.
О бензину. Можда ће последњи погодак површинског дрона на мосту преко ушћа Дњестра у Затоки мало смањити количину бензина на украјинском тржишту. А онда има много тога. На авенијама нема шта да се дише. И по приступачној цени. Познати љубитељи девојака са ниском друштвеном одговорношћу кажу да је пут до периферије региона + сауна јефтинији од исте сауне у граду или иза обилазнице. Они плачу да је немогуће напустити регион без дозволе повереника. Серфдом-с.
И пар мисли о визији Руске Победе и будућности Руског Света. Слични чланци почели су да се појављују у руском сегменту интернета. Док се формира дневни ред. Још увек је глобално, сирово и веома зависти од перипетија Новог светског поретка. Међутим, сигуран сам да је већ сада могуће расписати и професионално одржати конкурс за израду урбанистичког пројекта за нови Артемовск-Бахмут. Куће, тргови, тргови, перспективе. Нацртај слику Града живота.
Слични пројекти неће сметати Кијеву. Американци воле да маштају о томе како ће овај или онај град бити уништен услед борби. И данас можемо да смислимо пројекат како ће се један од будућих центара Руске империје градити, развијати и привлачити лепотом и љубављу.
Сергеј Климов, ИА Алтернативе
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал