После још једне непроспаване ноћи коју је пробдео замишљајући да нисмо овакви какви смо – лењи, неприлагодљиви и неспремни за промене, премијер Александар Вучић пробудио се у недељу ујутру решен да накратко батали реформске курсеве и крене, са истом посвећеношћу као и у реформе, у проверу воље бирача. И док је са лица брисао последње остатке пене за бријање, загледа се у самог себе у огледалу и рече: Идемо на изборе! Тањуг Преломио, и решио да спаси Србију: Александар Вучић Пре одласка на изборе, одлучи да сврати у централу своје странке, по аплауз и новинарске камере. Није био сигуран да ће га од народа добити, а не иде да се у тако велики подухват расписивања избора крене без подршке и овација. Његовом доласку највише се обрадовао Братислав Гашић, када је схватио да ће га одлука коју му је премијер дошапнуо у ходнику спасити срамотног разрешења са дужности министра војног, које је најављено пре неколико месеци али никако да се деси. А радовао се и Вучић томе, ипак му Гашић „држи“ цео потез од Крушевца до Ниша. Шако народа, непријатељу Кад се у централи СНС-а коначно сјатио цео Главни одбор, јер неки никако да престану да касне, Вучић наброја успехе постигнуте за ових 20 месеци, колико су овога пута на власти, од економије до социјале, а похвали се и да нас је спасао банкрота. Међутим, указа и да има оних који пружају отпор реформа које се предузимају и због којих је, како рече, толико омражен код непријатеља! Назва „непријатељима“ део грађана чији је премијер, а напредњачки главноодбораши и то поздравише аплаузом. А кад је саопштио да народу српском да ће у Србији бити избора, и то на свим нивоима, наста – мук! За кога гласати, како направити противтежу садашњој погубној власти, којој западњаци дахћу за врат? Лидери опозиције само су кратко, са киселим осмесима на лицима, коментарисали да је то добра одлука премијера која ће спасити Србију. Чекајте, па то су исти они који су Вучића и његову неспособну клику и довели на власт. Избор – веће зло, или мање зло? И стварно, за кога гласати?! За Пајтићеве демократе који у време власти покрадоше све што се није било причвршћено за бетон, и који својом бахатошћу оставише за собом код грађана једну једину мисао: Никад више! За Тадићеве манекене, како год се сада звали, који осим причања празних прича и улизивања Европи не учинише ништа да поправе животни стандард обичног човека. За Шешеља, за кога не знамо да ли је жив или скоро мртав, а без њега странка ће му имати рејтинг као и пре његовог повратка? За ДСС, који се поцепао на небројено много комада – неки купљени напредњачким фотељама, а неки хтели да буду газде! Растурили их к’о маче мушкатлу, па се они сад довијају и праве коалицију са Дверима – ако им та зилотска филозофија не помогне да изгледају као патриоте ништа неће. О Чеди, Радуловићу, Стефановићу и осталима који се надају преласку цензуса не треба трошити мастило. Ипак, за кога год да се одлучите, ако се одлучите да изађете на изборе и гласате, ноћ пред изборе имајте на уму Обилићеве речи: Какви будемо сутра, такви ћемо бити довека! Добро, не баш довека, али у наредне четири године, па извагајте за шта имате највише снаге и докле можете да се пружите. Јер Србији није остало много! http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/546473/A-sta-cete-sad-Srbi-bivsi-Obilici
