Избор Аустрије

Борис Степанов Беч је до сада више пута упозоравао Брисел да Аустрија жели да води самосталнију политику  од оне коју нуди Европска унија. Скорашњи председнички избори замало па да на чело земље доведу десног популисту, вођу аустријске Партије слободе, Норберта Хофера. Али је ипак председничку трку са само 87 хиљада гласова више, добио професор – економиста Александар Ван дер Белен. Противници Европске уније нису знали како да свог представника доведу на највишу дужност у држави. Без обзира на то, десничари су добили пристојан резултат – подржала их је скоро половина бирача Алпске републике. Земља се поделила на два дела. Норберт  Хофер  је са својим позивима на националну изолацију, на ограничења у општеевропским интеграцијама и отвореним неприхватањем миграната добио резултат. Кроз две године су парламентарни избори и није искључено да ће аустријска Партија слободе и господин Норберт Хофер  победити. Ако ништа, десничари су већ обећали да ће се за њих добро наоружати. Европска миграциона криза, а од ње су Аустријанци са њиховим највишим стандардом на континенту  настрадали ништа мање од суседа у Немачкој, отрезнио је  многе бираче. Традиционалне аустријске политичке партије су се повукле пред опозицијом. Шта више, парламент је донео закон  о исправкама у миграционом законодавству и направио га једним од најоштријих у Европи. Према аустријском Уставу председник државе има углавном представничке функције. Његова овлашћења трају шест година. Ако је све како треба, он може бити изабран на још један рок. Практично – земљом управља 50 – годишњи Кристиан Керн. Тако да он и 73-годишњи Александар Ван дер Белен до 2018.године морају да учине све како ултрадесничари  не би освојили већину у аустријском парламенту. Без обзира на несугласице са Бриселом и Берлином дуо Ван дер Белен – Кристиан Керн  ће морати  посебну пажњу да посвете проблему миграната. Сада је по броју избеглица по становнику Аустрије та земља прва међу земљама Европске уније. Уколико се то настави, Норберт  Хофер ће, у то можете бити сигурни са свих 100%, превући на своју страну 90%  бирачког тела. Јер Европа пред очима свих становника постаје све више десничарска. Левичари са њиховим либералистичким играма терају европске бираче да гласају за конзервативце и радикале. Заокрет удесно за сада није у Аустрији прошао, али – време ће показати, треба видети како ће се понети бирачи Француске и Немачке. Јер ни тамо становништво уопште није одушевљено својом политичком елитом која се без престанка поиграва са мигрантима.