Док се у Европи све више људи буни против Трансатланстског трговинског споразума (ТТИП), у тајности се воде преговори о још једном споразуму чије би последице могле бити још опасније. Много мањи број људи је уопште чуо за Споразум о трговини услугама (ТИСА) иако је неке његове елементе објавио у више наврата сајт “Викиликс” и тако открио многе спорне детаље. Критичари споразума упозоравају да би људи требало да протестују и због њега. ТИСА споразум подржавају неке од највећих светских корпорација као што су “Мицрософт”, “Гоогле”, “ИБМ”, “Wалт Диснеy”, “Wалмарт”, “Цитигроуп” и “ЈП Морган Цхасе”. Циљ ТИСА споразума, кога су иницирале САД, јесте либерализација светске трговине услугама. Међутим, споразум, између осталог, предлаже могућност приватизације свих јавних служби, чиме би светске корпорације могле да преузму контролу над економијом у државама, и тако представља претњу демократској суверености, кажу критичари. ТИСА може имати глобалне последице – Поразом ТТИП можемо остварити пирову победу, ако допустимо да прође ТИСА – упозоравају активисти групе “Глобал Јустице Ноw”. Као и о ТТИП и о ТИСА се преговара у тајности иако би и тај споразум могао да има огромне последице на државе које га потпишу. Док је ТТИП споразум између САД и ЕУ, они који стоје иза ТИСА имају глобалне амбиције јер споразум укључује већину светских великих економија. Око 50 држава, међу којима су развијене државе као што су САД, Канада, Аустралија, Јапан, земље ЕУ, али и поједине слабије развијене државе као што су Пакистан и земље из Јужне Америке, учествују у преговорима. Русија и Кина су једине велике економске силе које не учествују у преговорима о ТИСА. Споразум претња јавним службама Према извештају „Глобал Јустице Ноw“, споразум би могао да доведе до развоја „казино капитализма“ тако што ће подрити финансијске регулације осмишљене да спрече поново јављање економске кризе из 2008. године. – Споразум је осмишљен тако да представља претњу концепту јавних услуга. То је турбо-приватизациони пакт, заснован на идеји да владе, уместо да служе јавном интересу, треба да се склоне са пута и омогуће корпорацијам да се баве тиме. Ми се бринемо да би ТИСА могла да уведе клаузуле који би спречили владе да контролишу јавне сервисе и пређу преко регулација које су увеле банке након финансијског краха – каже Ник Дирден, директор „Глобал Јустице Ноw“. Како је рекао, многи Британци су гласали за излазак из ЕУ баш да би преузели контролу над својом економијом, али овим споразумом би је практично ставили у руке корпорација. – ТИСА је претња јавним службама. Од поштанских до здравствених, ТИСА би могла да доведе до приватизације и осигура да велике мултимационалне компаније доносе одлуке о јавном здрављу, просвети и комуналијама – каже Дирден. Како је рекао једна од најпроблематичнијих клаузула каже да ако се неки јавни сервис приватизује, биће готово немогуће поништити приватитацију чак и ако не буде успешна. Још једна клаузула каже да се не могу увести нове регулативе које би домаћим компанијама дале предност у односу на стране. Заједно ове клаузуле значе да ће бити много теже будућим владама да ренационализују железницу, на пример. ТИСА је представља проблем и за раднике, који одлазе да раде у другим државама, јер ће бити класификовани као „независни пружаоци услуга“ што значи да за њих неће важити минимална зарада, нити ће моћи да се учлањују у радничке синдикате. Такав систем важи у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Катару где су многи описали услове запослења као блиске ропству. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/595907/Ovaj-tajni-sporazum-je-gori-i-od-
