Обама за протеклих годину дана дуг САД повећао за нових 1,4 билиона долара

ВЛАДА Сједињених Држава „затворила“ је 2016. финансијску годину са 19,537 билиона долара државних дугова.         Ово значи да се дуг САД током протеклих годину дана повећао за више од 1,4 билиона долара.         Амерички државни дуг тренутно је раван 7,5 одсто целокупне светске економије.         Поређења ради, Маршалов план – захваљујући којем је била потпуно обновљена економија западне Европе после Другог светског рата – коштао је 12 милијарди долара из 1948. године, а та сума је чинила само 4,3 одсто од бруто-производа Сједињених Држава у то време.         Рузвелтов „њу дил“, који је дао посао милионима Американаца, коштао је БДП САД 6,7 одсто.         Такође поређења ради: спасавање главних америчких банака – које је стартовало почетком 2008. године – однело је 700 милијарди долара, што је било само 4,8 одсто америчког БДП.         Шта је економија САД добила за рачун повећања нивоа државног дуга?         Многи амерички економисти сматрају да није добила суштински ништа јер се она огромна сума (1,4 билиона долара) напросто „растворила“. А та сума је била сасвим довољна да се реши проблем глади у свету, да се битно побољша еколошка ситуација на планети, или да се модернизује укупна америчка инфраструктура чији је не мали део у лошем стању.         Протекла финансијска година била је на свој начин „рекордна“ јер је донела треће по величини повећање државног дуга за сву америчку историју.         Овај рекорд је утолико чуднији што америчка економија није формално ни у каквој кризи и није било никаквих ванредних ситуација које би изискивале дубље улажење у „океан дугова“.         Експерти наглашавају да је убрзани раст дугова ипак био неминован зато што је ниво америчких државних расхода већ достигао ниво који сам себе „производи“, а још је уграђен у функционисање целог система. Указују да ствари стоје тако да би Обамина администрација – чак и кад би смањила цео низ расхода – и даље трошила знатно више него што то економска ситуација у земљи дозвољава.         Највеће ставке су пензијско и здравствено осигурање, а толике су да су осетно веће и од огромних америчких војних трошкова и сума које Вашингтон троши за издржавање бројних тајних служби.         Дугова и обавеза у ове две области има толико да неки процењују да ће САД морати да објаве неку врсту дефолта јер ће им бити потребна 42 билиона долара да би исфинансирали све обавезе и програме. Наравно, Бела кућа тешко да ће се икада на тај корак одлучити. http://fakti.org/globotpor/alter-america/obama-za-proteklih-godinu-dana-dug-sad-povecao-za-novih-14-biliona-dolara